Kolumne

nedjelja, 15. siječnja 2017.

Šolkotović Snežana | Žena sa sela


Ja sam žena sa sela,
Čiji korak gazi blatnjave ulice,
U srcu su mi običaji i prela,
Stara česma
Gde se zaljubljeni sastaju kriomice.

Moj pogled je klasje žita
Što se sred polja zlati,
Plavo nebo kome stremi ptica
Da nestašni oblak krilom dohvati...

Moja muzika je vetar
Koja uljuljkuje nestašne talase,
Usnula ptica koju skriva čestar
Različci koji livadu plavetnilom krase.

Moj život su zeleni pašnjaci
Gde cvrčak vešto po žicama probira,
Tu su kolo igrali devojčice i dečaci
Uz pratnju frule starog pastira...

Ja sam samo žena sa sela
U srcu mi je svaki grumen zemlje
Rasla sam uz magiju posela,
Koja prati moje snove i želje...

Ne nosim jelek, nit opanke,
Niti puštam pletenice niz pleća,
duša mi je duša seljanke,
amanet mi je ognjište i slavska sveća...

Nema komentara :

Objavi komentar