Vladimir Lovreković | Nisam slušal srce moje

Bilo davno bil sam mali
Bogu dane tu smo krali
Ali željan videt sveta
Krenul lutat, velka šteta

Vladimir Lovreković | Četiri kaputa

U ormaru imam četiri  kaputa, svaki  ima svoj kroj i boju
Za koje ih prigode koristim, poslušajte priču moju.
Jedan je stranačke boje i nosim ga sve manje i manje
Nastupilo višestranačje, meni  nepoznato čak i čudno stanje.
Drugi je klupske boje, u njemu  se na utakmicu ide.
Jedni mi veselo mašu, a drugi me se čak i stide.
Treći je boje koja mi služi za vesele ili prigode tužne
Boja svima nama znana, a situacije i vesele i ružne.
Četvrta mi boja šarena,  najviše se sviđa
A kao što i vidim svatko me u njemu rado viđa
I tako vam ja, kao i mnogi  koji o tome šute,
Prema situaciji u društvu mijenjam svoje kapute.

Vladimir Lovreković | Ogledalo

čim se ujutro lagano probudi
prvoj kavici on žudi
pa dok je još snen srče
njemu već misli po glavi trče
sklon je on naravno samo šali
ne treba mu puno da štos izvali

Vladimir Lovreković | Garaža

Čim sam danas u garažu stigel sam sebi ne vjerujem tlak mi se digel
Cipele ljetne stoje di bi zimske trebale biti
A ima i stvari za koje mi žena govori daj ih hiti