 |
| Johannes, Jan or Johan Vermeer: Milkmaik (Mljekarica) |
večna
kao Vermerova Mlekarica
stoji kraj kuhinjskog stola prekrivenog mušemom
iz šolje u šolju presipa zaslađeno mleko
( da se brže ohladi)
sedmogodišnjoj dremovnoj meni
u mrazno školsko jutro
u mome sećanju
moja mlada mati
rukama
što mirišu na tek ispečen domaći hleb i mladu surutku
sve jednako tako stoji nagnuta nada mnom
i pretače mleko i moje snove
i traje i traje taj beskonačni čas dobrote
sav plav od njenih prozirnih očiju
i nikako da otvorim vrata razgrejane kujne
i zakoračim u ledeno januarsko jutro
u školu gde nema mame
da toči mleko i tople reči
od čega mi se spava
glave položene na mušemu
osutu žutim suncokretima sa mamine letnje haljine
na čijem skutu spavam u travi pod našom lipom
pod petogodišnjim nebom
spavam
već decenijama
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.