Radmila Milojević | Smilje

Leto se žari, senokos zriče...
Po jari uzletele leptirice.
Kroz pčelinji roj, titralicu
titraju veselnice...
Igra Sunce oko brega.
Raspleteno spletikolo,
prste zraci streličasto.

Radmila Milojević | Dani detinjstva

Gde dve reke pevaju valom,
rodjena sam.
Na usću Save u Dunav,
gde počinje sremska ravnica
Sunce zelena žita zlati

Radmila Milojević | Istina iz vina

Istina u vinu
i duša sve što prosneva.
Istina u zakletvi
što nekad je data.
Istina iz vina
u srcu što bolom grca.

Radmila Milojević | Kako

Kako reći oku skreni pogled.
Kako narediti srcu da ne voli te više.
I vetar što svojim šumom
u okno pokuca
govori mi, to ti on šalje
otkucaje svoga srca.

Radmila Milojević | Iz trena u tren

Divno prolećno veče,
duvao je blagi povetarac,
pun mesec je izlazio.
U čarima sam paukove mreže.
Kroz prozor duše moje
guši me osećaj i grešaka tren.

Radmila Milojević | Davni prizori

Sakrila sam letnju dugu ispod jastuka,
treptaje sa zvezda u očima...
Postoje reči koje nisam mogla izgovoriti,
suze koje nisam mogla sakriti.
Sutra je novi dan.