Stevo Leskarac | Klice radosti

 

Probudi se ljubav čim proljeće krene

Vatromet vedrine posvuda prosipa.

Usahnule  grane beharom osipa,

Oživjevši raskoš zemlje izmorene.

Kad bi ljubav bila kao mlado voće

Mamila bi nepce da joj zrenje kuša. 

Prije nego šećer na jeziku zgruša. 

Častila bi usne okusom slatkoće.

  

Kad bi ljubav meden miris donosila

Šireći ga posvud, dokle pogled seže,  

Mirisom bi bujnim punila kaleže,

Dok se svaka duša ne bi podnapila.

Sjemenju bi dala radosti da klija

Kad obuzme dušu živa čarolija!

___________________________________

Biserje samoće, Beletra, 2024.