Nakon uspješne turističke sezone u Mjestu i zbrajanja rezultata mnogi su zadovoljno trljali ruke. Među njima bili su načelnik Mič i direktor Joško Rudić.
„Ne triba stalno misliti na nove investicije i posal, homo lipo počastiti svoje šinjore pa da ih ove zime popejemo na skijanje“, predložio je Mič Jošku. „Naša Suada je dobra skijašica, još ko’ studentica je bila učiteljica skijanja, more i ona s nami!“
„Neman niš kontra. Zora će biti kuntenta, znaš kuliko voli putovanja, doduše u egzotična mista, ali mislin da će joj i ovo pasat“, odgovori Joško misleći pritom kako je dobro da ide i Suada pa će Mič manje kontati njegovu Zoru. Zna on koliko je ovaj nezasitan kad su žene u pitanju. A Zora mu je uvijek bila tiha patnja.
Gospođe i nije trebalo puno nagovarati. „Zore draga, ajmo ovega puta na skijanje u Austriju. Ćeš lipo kupit novu skijašku monduru toga još nimaš u ormanu. Moremo u hotel, a moremo i u apartman come che ti vuol, bella mia“ veselo će Joško.
„Ohoho, šta je sad to? Znači promjena plana, ništa od mojih Maldiva?“ začuđena bila je Zora.
„Pa svi gredu na snig, Zoki draga, i mi se moramo pokazat“, nastavio je Joško.
„Koliko ti puta moram reći da me tako ne zoveš. Imam lijepo ime Zora, kratko je i znakovito i tako mi se obraćaj Rudiću. A to što svi idu nije me briga. Važnije mi je da se okušam u skijanju. Isto tako i djeca će s nama, da i oni nauče kao maleni. To je vještina koja je zdrava i potrebna“ jasna je bila Zora.
„Pa normalno da će i dica s nami! A čuj, ide i Mič sa svojima, a i Suada“, nastavi Joško, tutta compania.“
„Dobro, dobro...“, zadovoljno odgovori Zora.
Kod Miča isto nije trebalo puno objašnjavanja: „Anđela pakiraj stvari jer tebe i malu vodin na snig, a ne da spiš zimski san u svon brlogu. Gremo u Austriju sa Zoron i Joškon i njihovon dicon. Ča ti se pari?“
„Ajme lipo, baš će nan to dobro doći. Mala je i onako krhkega zdravja a taj zrak će ju podignut. More, more… A di ćemo, u Italiju?“
„A ne, gremo u Austriju, rekal san ti, oli si gluva?, a i Suada će s nami, ona jedina zna skijat pa nas more i podučit“, brzo ispali Mič.
Anđeli se baš nije svidjelo da i Suada ide s njima: „Pa vajda će i malega uzet sa sobun?“, upitala je Miča.
„Normalno, neka nan se dica družu i uču skijat skupa“, odgovori Mič.
Društvu su se još priključili Zdenko i njegova cura Šarka koji su bili višegodišnji skijaši.
Miču je bilo drago jer bi i Šarku, lipu malu, ima čemu za podučit.
Primorska se družina uputila na zimovanje. U Italiji su si kupili svu potrebnu opremu i produžili prema Tirolu. Smjestili su se u aparthotelu. Gospođe su tako izvolijevale, nisu se htjele previše mučiti s nabavom namirnica i kuhanjem, a sarme i maneštre ostavile su kod kuće.
Svi su osim Suade, Zdenka i Šarke krenuli u školu skijanja. Djeca su se najviše veselila i brzo napredovala. Joško je također dosta dobro krenuo, ali zato se Mič dosta mučio. Nije bio u kondiciji.
Već ga je i samo hodanje u pancericama umaralo. „Trebat će mi Suada davat inštrukcije“ rekao je Anđeli koja nije razumjela što se tu treba podučavati. Staneš na skije i kreneš. Noj i Zori dosta je dobro išlo. Slušale su učitelja Josefa.
„Gospe moja, koja je to tlaka“ govorio je drugog dana Mič Luciotu na mobitel. „Ja san mislija da je to gušt onako ko' na moru il na igralištu a ovo stavi težinu vamo, metni težinu onamo pa ko da ju stalno triban nikamo mećat. Kažen ti ja Lucio moj prava pokora me snašla. Pa onda oni vuneni veš, mutante i bičve, ti skafanteri, pancerote, samo dok se obujen i zujen već san sav spotan. Muko moja! Di je ono naše lipo leggero - pomalo, ko da će nan taj snig uteć!
I još sutra idemo gori sa žičaron pa kud koji mili moji. Ja lipo na ralicu i u spust. Nek zna oni šjor učitelj Josef da me ni stra!“, žalio se dalje.
Sljedećeg je dana cijela grupa žičarom došla na zahtjevniju stazu. Svi su pratili upute učitelja osim Miča. On se opet nekome javio na mobitel. Kad je završio razgovor, počeo se spuštati najprije oprezno kočeći, a onda se jednostavno prepustio i počeo sve brže juriti nizbrdo na svoj način. Samo je jedan trenutak neopreznosti bio dovoljan da ga dečko na snow-boardu dohvati, zakači svojom daskom i da Mič izgubi ravnotežu preokrene se i padne, te klizajući i kotrljajući se po snijegu završi u zaštitnoj mreži. Glavom je dobro lupio po zaleđenom dijelu pa je u tom trenutku izgubio svijest - imao je sinkopu. Probudio se tek u kolima hitne pomoći. Na sreću, kad su mu slikali nogu samo je desna potkoljenica bila napuknuta i to su mu odmah stavili u gips.
Ostatak je zimovanja Mič proveo na Mitl Stacionu na šankanju: najprije Gluhwein pa onda Eine Willy und Grosse Bier, bitte frau Helga! Ona je, pak, bujnog poprsja stisnuta u tirolsku nošnju, pokazivala Miču svoju majstoriju s Okoberfesta: nošenje 16 krigli piva odjednom. Bio je to tek početak Mičeve terapije drink & speak ili trinken und reden.
“Prost - frau Helga!“
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.