Marija Aleksić | Borhesova želja

 

Ispuni mi Borheovu želju iz hiljadu devetsto devedeset i neke

Kad sam jako želela da budem nečija ruža vetrova

Da poletim u snovima na krilima od mekog snega

Da gledam pravo i ne skrećem pogledom

Da mi jastreb oči ne iskopa jer zna da mrzim ptice 

Da mi golubovi ne stanu na glavu i ne izvuku misli o tebi

Ispuni mi želju da budem tvoja muza

Da misliš samo o meni

Ispuni mi Borhesovu želju 

Drži me čvrsto prikuvanu za stenu kao Prometeja 

Ne daj da mi vetrovi oduvaju  želje 

Misli koje su usmerene ka tebi 

Ne daj me nikome 

Čuvaj me kao vojnu tajnu koja ti je poverena od pretpostavljenog

Zagrli mi misli i slučajno nemoj da ti padne na pamet da izađeš iz glave 

Prometeju moj

Borhesova željo

Sanjani  snu

Neću da budem Orvelovo stecište mrzovoljnih životinja

Niti vazduh koji vraćam u sebe 

Čuvaj me kao list endemske vrste 

Koju nikad više nećeš pomilovati na kiši

Prometeju moj

Borhesova luda željo

Sanjani snu moj...