Ljiljana Vuglač | Izgubio si je

Ove noći nutrina tvoga bića vapi 

za mirnim zorama dojučerašnjih sretnih buđenja. 

Uz nju. 

Gle, ptice poludjele od samoće slijeću strmoglavo 

u zatvorene prozore. 

Potoci kipe krvlju izmrcvarene ljubavi,

a vjetrovi razdiru krošnje hrastova

udarajući poput biča guleći iznemoglo tijelo. 

Nemirna je tvoja duša. 

Bojiš se.

Strepiš nad snjegovima hladnim 

mučeći smrznute prste crtanjem srca 

na njenom automobilu. 

Uzalud. 

Ti ćeš i noćas bolno čeznuti 

za dubinama slatkoće njezina tijela.

No, nećeš je imati. 

Ne više. Ne nju. 

Izgubio si je one večeri kada si svoje ruke dao drugoj, 

a ona te čekala s mirisom mošusa iza uha

i toplom večerom na stolu.