Ljiljana Vuglač | Da se dogodimo mi

Jednom da se dogodimo mi, sanjam. 

Da se rodimo iz strasti 

zabranjene, bestjelesne,

proizašle iz stihova, pogleda 

i žudnje skrivane, gotovo bolne. 

U nekoj dimenziji nepoznatoj, 

za milijun godina,

mi da se dogodimo, sanjam.

Tada abdicirat će razum, zavladati želja

i ti ćeš me voljeti snažno

dok se slatkoća poljubaca prelijeva usnama. 

Da se dogodimo mi, želim

pa da svila klizne niz rame 

kada hraniš me narom, 

a u kaminu zauzdani oganj gori.

I ove noći sanjam nas.

Sanjam pripadanje, zagrljaj i smijeh, 

glasan, iskren. 

Sanjam da si tu kad se budim, kad te trebam.

Da budeš moj kompas, putokaz. Smisao.

Mi da jesmo, želim

pa da ne stojimo negdje na rubu grada, 

sami, 

ničiji,

svatko od nas u svojoj tišini.