Prošli dani u srce nemir utisnu,
tamni pečat zla drevna knjiga beleži –
Levijatanov uzdah, gust strah truleži,
kad uzdrhti svet i kad ptice utihnu.
Plamen kandila najavljuje rastanke,
vatra u vrtu za dane pročišćenja,
gle, kapi krvi – znak samouništenja,
lestve za ponor tvoje slomljene senke.
Nalik skeletu zarobljenom za večnost,
umoran čekaš dolazak crne plime,
krzno tišine, smrt što zove ti ime.
Spiralom tmine nečiji korak i gost.
Zlehudi dan kad te sudbina precrta, spoznaješ da je gost – tvoj dvojnik bez srca.
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.