Kad mi dođu moje lutke
Život izvrnem naglavače za minut
Onda sakupljam deo po deo ćutke
I mislim u sebi...
Koja si ti luda..
Oko tebe svuda mirisi proleća
Srećni ljudi drže se za ruke
Prolazna je ta prividna sreća
Znaš ti to dobro, zato si takva
Kad mi dođu moje lutke...
Pretresem svaki deo stana
Tražim nešto , ni sama ne znam šta
Najviše volim smiraj dana
Kad mi se misli srede
Smire..
Kad trenuci sreće one prividne i prolazne
Makar prigvire...
Daju nadu da postoji nešto
Onda vežem svoje lutke i ne dam im da izađu
Ostavim ih na krovu potkrovlja
Da ne vide svetlost
Da ne kažu reč
Neka ih tamo
Kad mi dođu moje lutke
Izlete kao federi iz ustajalog kreveta
Lete svud po sobi
Traže nešto , nekog ....
Dok me život tiho drobi
one me drže da ne padnem skroz
da ne odem negde
da ne uhvatim voz
za nekud...
ne znam ni ja gde
ni kad ni kome
al znam da moje lutke nižu sitan vez
bune se, deru i viču
neće da ćute
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.