Kolumne

Jelena Hrvoj
Patnje mladog autora

Ela Ernoić
Rozin kutak

Mirjana Mrkela
Ispovijed jedne čitateljice

Jelena Miškić
Pramcem u sumrak

Martina Sviben
S kodom bluesa i balade

Aleksandar Horvat
Kajkavsko najže

srijeda, 27. travnja 2022.

Marija Aleksić | Kad mi dođu moje lutke



Kad mi dođu moje lutke

Život izvrnem naglavače za minut

Onda sakupljam deo po deo ćutke

I mislim u sebi...

Koja si ti luda..

Oko tebe svuda mirisi proleća 

Srećni ljudi drže se za ruke

Prolazna je ta prividna sreća

Znaš ti to dobro, zato si takva

Kad mi dođu moje lutke...

Pretresem svaki  deo stana

Tražim nešto , ni sama ne znam šta

Najviše volim smiraj dana

Kad mi se misli srede

Smire..

Kad trenuci sreće one prividne i prolazne 

Makar prigvire...

Daju nadu da postoji nešto 

Onda vežem svoje lutke i ne dam im da izađu

Ostavim ih na krovu potkrovlja

Da ne vide svetlost

Da ne kažu reč

Neka ih tamo

Kad mi dođu moje lutke

Izlete kao federi iz ustajalog kreveta

Lete svud po sobi

Traže nešto , nekog ....

Dok me život tiho drobi

one me drže da ne padnem skroz

da ne odem negde

da ne uhvatim voz

za nekud...

ne znam ni ja gde 

ni kad ni kome 

al znam da moje lutke nižu sitan vez

bune se, deru i viču

neće da ćute



Nema komentara :

Objavi komentar

Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.