Nije bilo puno žena koje bi znale cijeniti količinu muškog majstorskog znanja koju imam pohranjenu glavi. Ali eto, sudbina je htjela da nisam okružen budističkim redovnicama kojima je ideal, praznina.
„Jesi ti ikad krečio?“ pitala me Najljepša Doktorica Na Svijetu.
„Ne“, odgovorio sam u skladu sa svojim znanjem i mogućnostima.
„Ni gletao?“
„Ni to“, obećao sam sam sebi potražiti taj pojam kod Klaića.
„Hoćeš li mi pomoći promijeniti pločice?“
„Imaš dupliće?“ svojedobno sam stalno mijenjao sličice Životinjskog carstva.“
„Što bi ti napravio, da ja kažem da se slavina potrgala?“
„Složio bih se s tobom da zaista jest“, pokazao sam želju za suradnjom.
„A što, na primjer, da nam se auto pokvari?“
„Stopirali bi dalje.“
„A auto?!“
„Pa ne možemo njime kad je pokvaren.“
„Što znaš o laminatima?“
„Svašta se priča o njima u zadnje vrijeme.“
„A knauf?“
„Mislim da sam od njega i čuo te stvari. Lajavi knauf.“
„Jesi ti ikad naložio centralno?“
„Davno je to bilo“, pomalo sam se uskomešao ne znajući kako je saznala za moje nehotične piromanske grijehe s paljenjem roštilja u centralnoj Dalmaciji, točnije na Murteru.
„Dihtunzi, sifoni, brtve?“
„Dlakonozi, Šturovi, Bljedoliki“, ponosno sam nastavio niz ostalih plemena Hobita.
„A što je sa kućanskim aparatima i strujom? hladno je nastavila Najljepša Doktorica Na Svijetu, nimalo impresionirana mojim znanjem iz Shirea.
„Znam za Golfsku, i protivnik sam bacanja kućanskih aparata u more!“ znao sam da ću ju dobiti s ekološkom savješću.
„Joooj, Denise! Ne znam…
„Ni ja. Razumijem te“, zagrlio bih ju pun suosjećanja, da Najljepša Doktorica Na Svijetu nije tresnula vratima pred mojim nosom. Bio sam presretan što su se tako lako zatvorila jer ne bih bio od neke koristi da štekaju i da ih treba popraviti.
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.