Kolumne

Jelena Hrvoj
Patnje mladog autora

Ela Ernoić
Rozin kutak

Mirjana Mrkela
Ispovijed jedne čitateljice

Jelena Miškić
Pramcem u sumrak

Martina Sviben
Sve je to u glavi

Aleksandar Horvat
Kajkavsko najže

ponedjeljak, 27. prosinca 2021.

Čedomir Janičić | Sećanje na Muraj


Noćas ću s mrakom,

Tugom i slatkim mirisima,

Kroz kapije i

Usnula tela stražara

Lutati citadelom.


Snovi će

Kamenih otežalih tela

Bezbrižno ploviti pustim ulicama

Dok ti i ja igramo

Malu igru u pustoši:


Iskorak lagan i ti – opsena!

Mladićki podbočen pocrneli starac

Zelenih vitica,

Odjednom živahan;

Šaljivac s imenom vetra

U prašini, čudotvorac:

Od mora će načiniti

Brokatnu stepu!


Gledaš ga dok se smeje

I talase budi negde

U daljini, a on se

Vraća bliži od senke

S cvetom u zubima,

Pijano bučan, dok se

Razbija o stenje.


Ona je plesačica,

Njezin dom su potonule lađe.

Život je njen tužan

Kao pesma starog mornara.


Vidim joj obris, i tada je lepa,

U noćnim senkama starog Muraja.

Leži mirna, skrivena u tmini,

Molila je «dođi!».

Sada se stidi i hiljadu drugih

Poslova izmišlja.


Budi s njom,

Nežno pomiluj

Talase njene i

Počuj tišinu

Od mnogih priča.

Nežnost neka ti ne silazi s lica,

Ona je tu ko što nikad bila nije,

Veća u smrti od samog života,

i tebe, kog još uvek voli.


Imena vaša Muraj neće čuvati,

Kamen će nestati, i pesma, i val.

Sve će u prašini iščeznuti,

Na kraju i ona u večnoj noći,

Ka zvezdama dalekim.


Ja ću noćas s mrakom,

Tugom i slatkim mirisima,

Kroz kapije i

Usnula tela stražara,

Celivati Muraj,

ljubeći vas zauvek.


Nema komentara :

Objavi komentar

Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.