četvrtak, 10. lipnja 2021.

Milan Drašković | Poslednji svedok

 

Retki ukrasi, kamenje koje peva,

krv što otiče tek u sjaju astrala.

Skriva i leglo ova gorda obala,

zmiju zaziva zaboravljena Eva.


Kroz zeleni zvuk kasnoga popodneva

neprimećena slika negde nestala,

leluja senka kroz tamna ogledala –

plav pazuh čežnje, bordel o kom se sneva.


Zdenac obilja u senci mučitelja.

Poslednji svedok, knjiga kad se zaklopi,

ljubiće zub i kandžu pomiritelja.


Pesmom prigrli bol koji posvud kipi,

pitagorejski znak postaće posveta,

autoportret što ga stvori poeta.


Nema komentara :

Objavi komentar

Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.