Dejan Ivanović | Ne, nikada neću

Trčala je bosonoga 

preko raskvašene ulice 

dozivajući nekog, 

šapatom 

sa druge strane žice; 

a glas je odgovarao 

s te strane, 

kroz suze dok tiho rose.  

Ne, nikada više neću

doći u ovaj grad, bežim 

kroz hiljadu zrna peska 

u očima; 

da se bar sakrijem 

duboko, što dublje 

u crnju zemlju

sa hiljadu uspomena …  

Ili pod svetlo 

tuđeg neba, skupljeno  

…od hiljadu zvezda.