Ensar Bukarić | Zar misliš da noćas zaludu osluškuješ mačke?

Zar misliš da noćas

zaludu osluškuješ mačke?

Noć u kojoj uši trpe

bubnjanje bolno.

Čuješ li ta stvorenja

zimu čekajući tvrdu

i zimu često surovu?

Dublje se uvlače

u kutke nam nevidljive,

mračne, nedokučive.

Zar ne čuješ drhtaje

sa mjesta skrovita?

Mačke ne predu samo,

one se i tresu,

one se plaše,

one se i gube,

griješe, slabe.

Ne spavam, ne propadam

kroz sanka trag.

Tumaram mislima

kroz obzorja vatrenih srastanja,

duboko u tmini svojih posprdnih svakodnevlja.