Tomislav Dretar | Suvremena belgijska književnost: William Cliff

 

INTERLUDIJ II

80.

u Antverpenu morskoj luci ja se sjećam

da sam hodao ne bih li našao lađu

koja bi me na valu odnijela u daljinu

potražiti Novi Svijet i otkriti

ono što mi u djetinjstvu bi čežnjom

otkad je san njegova hrana

činovnik agencije u svojem je autu

mene odvezao na molo puno snijega

gdje je čekala sva nagrižena hrđom

lađa koja će me odnijeti na more

 

81.

spuštajući se rijeka pravi jedan veliki

zavoj gdje nestaju svjetla grada

uspravljen i posve sam na lađi koja odmiče

ja detaljiziram šireći očne kapke

sve ono što u svom mirnom spustu

rijeka dopušta vidjeti kad se nalaziš na lađi

naš stari kargo se udaljavao od luke

klizeći širokim ušćem rijeke ”dođite!”

reče mi stari mornar čim sam došao

na mjesto otkud se promatra manevriranje

 

82.

pilot je odrješito izdavao zapovijedi

kretanja za okrenuti kormilo

časnik ih je istog časa prenosio

da bi izbjegao nasukivanje lađe

na brojne sprudove ljepljivog blata

kojima je naša rijeka posvuda prošarana

isto tako i čovjek ako hoće izbjeći

nasukati se na sprudove smrdljivog blata

treba dobro paziti da vijuga između njih

da bi lakše izišao na slobodnu pučinu

 

83.

zimska je noć proždirala čitavu rijeku

ja se vratih u svoju tijesnu kajitu

jer iscrpljen promatranjem manevara

poželio sam usnuti ali strojevi se

nenadani zaustaviše na vodenom putu

jedan krhki čamac dođe do lađe

uze pilota i brzo se vrati

kao da bježi iz zaražene zone

pošto nas uputi izići na More

već mu naš izgled presta biti zanimljiv

 

84.

noć je još vladala kad naš pramac

prodrije nanos zemaljskih valova

(jer kad rijeka povraća svoju slinu

u more u svojoj ispraznoj jarosti

načini jedan vir kojeg se naziva

nanos) naša lađa pun smjelosti

pođe protiv vira i tako spretno ga probi

da uzprkos jakom udaru More posta

našim i stroj otpočevši svoj boj

izbaci nas prema znatno višim valovima

 

85.

uspinjali smo se Sjevernim Morem

da bi našli nešto za dopuniti teret lađe

u jednoj nizozemskoj luci zatvorenoj

bodljikavim žicama zatim najzad

slobodni zaplovismo sa svom

europskom privrženošću prema

jugu svijeta dalekom od ove zime

ispunjene snijegom koji se otapa

po kejovima dobijajući blagost najtoplijih

mora mi vrlo sretni počinjemo broditi

 

86.

kad oluja pade na nas ljuljasmo se

tijekom tri dana i tri noći kao kakvi

fetusi potisnuti virovima koje je jaka

oluja jarosno podizala ja se popeh

na zapovjednički most da vidim lađu

kako razdire vodu svojim čeličnim pramcem

a za to vrijeme lađa čvrsta i ponosna

prosijecala je kroz razdvojeno more

nakon tri noći i tri dana tog pakla

mi prodrijesmo u izbrazdane vode

 

87.

čudno ali šutljivo lice velikih valova

koji su dolazili do nas nosilo je dugo

veoma čudne bore iz kojih su izlazile

leteće ribe koje su nas promatrale

svojim prestrašenim očima po tome paf!

zabadale su se u duge mliječne mase

(to što smo mislili da je mlijeko tih

bizarnih valovitih talasa tjeralo nas je

misliti na mliječnu vodu koja izlazi iz stapa

nakon što smo stavili punomasno mlijeko)

 

88.

po tome nastade zagušljiva

vrućina dajući dojam da se

nalazimo u pećnici otkud se

činilo nemogućim da nas strojevi

izvedu vibrantnim okretima elise kojima

su nas potiskivali što dalje otići ali imajući

izgled da se vrte u sred ništavila koje

će nas prožderati u sušnoj srdžbi-

u što sam gotovo povjerovao kad

nenadano neki sjaj prsnu u praznoj noći

 

89.

već je zasijala zora po baricama

rasprskavala pokrove noćnog doba

i ne mogavši kao i obično spavati

od kormila ja se tiho uspeh

promatrali smo dolazak te smeđe zore

koja se čini nije ništa novo donosila-

iznenadno jedna munja i po tome druga

uslijedi u polumraku a mi se približismo

otoku Fernando jednom užasnom

stijenju koje je najavljivalo Novi Svijet

 

90.

na uzvisini je podignut svjetionik

koji je u ravnomjernim razmacima bacao

te munje da se naša lađa ne bi

skršila na stijenama tada smo

znali da je naš kormilar dobro

držao pravac što je bilo potvrđeno

nekoliko noći kasnije kad smo

ugledali svjetla jednog grada

kako se odbijaju od crnih oblaka

i najavljuju blizinu Brazilije

 

91.

na ulazu u Santos mi ostadosmo

tri dana na vezu prije no što ćemo

proći deltu čije slatke vode pokazuju

biljke koje su iznikle na plutajućim

odpatcima protekla tri dana vrteći se

oko sidra po volji vjetra – kad uzmogosmo

prodrijeti naprijed vidjesmo izroniti

visoke kule koje su na ulazu u zaljev

sličile velikim konopcima koji

aklamiraju dolazak naših ljubavi

 

92.

vrućina sunce svjetlost jasni osmijeh

velikog crnog čovjeka koji se uspeo

(naš pilot) čini se da je ponovio ono

što se u toj prilici obično kaže molo

je brujalo od mnoštva čija sposobnost

da se bude sretan odgovara najljepšim

bajkama mi se upinjemo ploviti poput

bika koji se upinje u svim barovima

sljubljenim uz luku iz kojih opijeni od

pića mi se rastuženi uspinjemo na lađu

 

93.

(usprkos mojoj četverodnevnoj bradi

jedna je žena htjela da ju obljubim

opčarana Europom čije stablo

staro i granato sanjari da mu se

vrati sok u jednu jedinu prošlost

kao da kroz ljubav tjelesa ideja

može biti ostvarena

u spazmima danih tijekom zanosa

ja odbih – žena malo postiđena

ipak se nasmiješila svojim bijelim zubima)

 

94.

lađa je ponovo zaplovila ušćem

(glave pokrivene rubom košulje

dokeri su se izležavali izvan otvorenog

trbuha škvera lišenog robâ)

i brzo se uspe prema sivim valovima

starog oceana koji nas je čekao

južno ljeto poput ogromnog baldahina

prekri nas svojom nezdravom kapom

ali dupini čini se nisu prezirali njegovu

zaparu i plesahu po toj kadi

 

95.

vidjeli smo njihove hrptove kako prosijecaju vodu

kad su poskakujućim jatima dolazili

gledati našeg ogromnog kita

pokrivena željezom i smradnim dimom

”ali gdje su sad oni?” na čas je banda

crnih tjelesina bila nestala

na nemilosrdnom i golom obzorju

mi iznova upinjemo mrzovoljne bionjače

očekujući da nam u dogled pristigne

nova luka za zabiti naš pramac

 

96.

noću gledam kako se u nebu pojavljuju

sazviježđa meni potpuno nepoznata

na tim morima gdje karavela stalno

drži pramac prema Južnom Križu

sveta zastava kojoj sjaj najjužnije

točke probija svjetlost jednog napuštenog

svijeta kad smo hodali ispod tih urešenih

znakova često smo osjećali svoje obrve

natopljene obilnim suzama

svojih očiju koje ti upućuju svoje molitve

 ***

Napomena: William Cliff je svojih 10 prvih knjiga poezije objavio u Gallimarda, dok drugi sanjaju da im Gallimard objavi za života barem jednu knjigu. Osim toga, Cliff je prvi pjesnik u svijetu koji je javno rekao da je homoseksualac. Primjerak ove zbirke iz koje vam izlažem svoj izbor imam s posvetom u znak zahvalnosti za tekstove o njegovoj poeziji.  

Autobiografska bilješka

William Cliff est né à Gembloux en 1940, quatrième enfant d’une famille de neuf. Il a suivi des études de philosophie et de lettres à Louvain. Le poète catalan Gabriel Ferrater, sujet de son mémoire de licence, a eu une influence déterminante sur son propre travail. C’est Raymond Queneau qui le découvre et le publie chez Gallimard en 1976. Une consécration pour ce poète écorché vif, désespéré et romantique que l’on compare pour le climat de sexualité exacerbée à Baudelaire, à Verlaine et à Rimbaud. Cliff revendique son homosexualité et beaucoup de ses poèmes sont inspirés de ses aventures charnelles, réelles ou fantasmées.

Il a reçu Prix & distinctions:

Prix Maurice Carême en 1993.

Prix Heredia de l’Académie française en 1993.

Prix Marcel Thiry en 2001 pour L'État belge.

Prix triennal de poésie en 2004 pour Adieu patries

Grand prix de poésie de la SGDL (Société des gens de lettres) en 2006 pour l'ensemble de son œuvre.

Grand prix de poésie de l'Académie française en 2007 pour l'ensemble de son œuvre poétique.

Prix Roger-Kowalski en 2007.

Prix Quinquennal de littérature en 2010 pour l’ensemble de son œuvre.

Prix Goncourt de la poésie en 2015 pour l’ensemble de son œuvre1.

Officier du Mérite wallon.

Texte : La Table Ronde

***

Prijevod na hrvatski:   

William Cliff rođen je u Gemblouxu 1940., četvrto dijete u devetočlanoj obitelji. Filozofiju i književnost studirao je u Louvainu. Katalonski pjesnik Gabriel Ferrater, predmet svog dodiplomskog rada, presudno je utjecao na njegovo vlastito djelo. Raymond Queneau je taj koji ga je otkrio i objavio s Gallimardom 1976. Posveta za ovog živahnog, očajnog i romantičnog raspašenog pjesnika koji se uspoređuje za klimu pojačane seksualnosti u Baudelairu, Verlaineu i Rimbaudu. Cliff tvrdi da je homoseksualnost i mnoge su njegove pjesme nadahnute njegovim tjelesnim pustolovinama, stvarnim ili izmišljenim.

Dobio je Grand Prix de Poésie od SGDL-a 2006., Grand Prix de Poésie od française Académie i Nagradu Roger Kowalski 2007., Quinquennalovu nagradu za književnost 2010. i Goncourt-ovu nagradu za poeziju 2015. godine.

Tekst: Okrugli stol

Prijevod: Tomislav Dretar

***

Bibliographie:

Poésie

Homo sum, Gallimard, in Cahier de poésie 1, 1973

Écrasez-le, Gallimard, 1976

Marcher au charbon, Gallimard, 1978

America, Gallimard, 1983

En Orient, Gallimard, 1986

Conrad Detrez, Le Dilettante, 1990

Fête Nationale, Gallimard, 1992

Autobiographie, La Différence, 1993

Journal d'un Innocent, Gallimard, 1996

L'État belge, La Table Ronde, coll. Vermillon, 2001

Adieu patries, Le Rocher, coll. Anatolia, 2001

Écrasez-le, précédé de Homo sum, Gallimard, 2002,  (ISBN 2070767612)

De la nécessité des repas, dessins de Jean-Marie Queneau, Éditions de la Goulotte, 2002

Passavant la Rochère, Virgile, 2004

Le Pain quotidien, La Table Ronde, coll. L'usage des jours, 2006, (ISBN 2710328429)

Immense Existence, Gallimard, 2007, (ISBN 2070784177)

Épopées, La Table Ronde, coll. L'usage des jours, 2008, (ISBN 2710330598)

Autobiographie suivi de Conrad Detrez, postface de Jean-Claude Pirotte, La Table Ronde, coll. La petite vermillon, 2009, (ISBN 9782710331100)

America, suivi de En Orient, Gallimard, coll. Poésie/Gallimard, 2012, (ISBN 9782070445493)

Amour perdu, Le Dilettante, 2015, (ISBN 978-2-84263-839-9)

Au nord de Mogador, Le Dilettante, 2018

Matières fermées, La Table Ronde, coll. Vermillon, 2018

Immortel et périssable (anthologie), Labor, coll. Espace Nord, 2019, (ISBN 9782875684240)

Le Temps suivi de Notre-Dame, La Table Ronde, 2020,  (ISBN 9791037106506)

Prose

Le Pain austral, Éditions Tétras Lyre, 1990

La Sainte Famille, La Table Ronde, 2001

Le Passager, Le Rocher, coll. Anatolia, 2003

La Dodge, Le Rocher, coll. Anatolia, 2004

L'Adolescent, Le Rocher, coll. Anatolia, 2005,  (ISBN 2268056589)

U.S.A. 1976, La Table Ronde, 2010,  (ISBN 9782710331544)

Théâtre

Les Damnés, coll. Les Cahiers du Poème 2, Poème 2, 2010

Les Damnés, version intégrale, coll. Les Évadés, Poème 2, 2014

T'Serclaes de Tilly, coll. Les Évadés, Poème 2, 2014

L'Abdication, coll. Les Évadés, Poème 2, 2017

Traductions

Gabriel Ferrater, Poème inachevé, Ercée, 1985

Brane Mozetič, Obsedenost / Obsession, Aleph et Éditions Geneviève Pastre, coll. Les Gémeaux, 1991

Jaime Gil de Biedma, Un corps est le meilleur ami de l'homme, Le Rocher, coll. Anatolia, 2001

Gabriel Ferrater, Les Femmes et les Jours, Le Rocher, coll. Anatolia, 2004, (ISBN 2268049779)

Shakespeare, Les Sonnets, Éditions du Hazard, 2010, (ISBN 2-930154-25-X)

Shakespeare, Hamlet, Éditions du Hazard, 2011

Dante, L'Enfer, Éditions du Hazard, 2013, La Table Ronde, 2014

Filmographie documentaire sur l'auteur

William Cliff, poëte, production : Qwazi Qwazi Film, Arte-Belgique – RTBF – C.B.A., réalisation : Gérard Preszow, durée : 35 min, 1997

Notes et références

↑ Agathe Auproux, « Le prix Goncourt de la poésie Robert Sabatier est décerné à William Cliff » [archive], sur Livres Hebdo (consulté le 5 mai 2015)

Liens externes

Fichier d’autorité international virtuel

International Standard Name Identifier

Bibliothèque nationale de France (données)

Système universitaire de documentation

Bibliothèque du Congrès

Gemeinsame Normdatei

Bibliothèque royale des Pays-Bas

Bibliothèque nationale de Pologne

Bibliothèque universitaire de Pologne

Bibliothèque nationale de Suède

Base de bibliothèque norvégienne

Bibliothèque nationale tchèque

WorldCat

Présentation et enregistrement sonore de William Cliff (APFF) [archive]

Article de Jean-Claude Lebrun (l'Humanité) [archive]

Note [1] [archive], [2] [archive], [3] [archive], [4] [archive] et [5] [archive] d'Alain Marc sur le Journal d'un innocent (Poezibao)