Zelenim lišćem rose kap
Đuđurđevsko jutro i kišni slap,
Molitva tiha i otac moj
Iz gaja grlice slatki poj.
Treperi sveća,
slavski znamen,
treperi duša i titra plamen
a ne znam tačno koji je dan
i da l je java ili je san
da li to mati stvarno peva
il samo moja duša sneva...
Da li je pocetak ili je kraj,
da li je kiša i mesec maj,
jesam li dete ili već majka
i je li stvarnost ili je bajka
ne znam koji je mesec i dan
da li postojim ili sam san...
JELENI
Đurđevsko jagnje žrtveno
venčićem kite i zvonom,
đurdjevke bele rosom potope
da runo meko belo poškrope
i oči nevine nežno umiju
da ga u zoru surovo ubiju!
Ljubavi bolna, nevina,Jeleno moja Jelena!
Đurđevska kišo rosuljo,
kapatka talir od zlata
da sveto jutro pozlati :
da se žitu i 'lebu nadati
i beloj tankoj pogači,
da nebo ne kunu orači!
Kišo od zlata đurđevko, Jeleno moja Jelenko!
Đurđevske seku selene,
u vence pletu kovilje,
i travke-gatke ,meleme,
bozure rane, crvene,
u kitke slažu ,šapću :
,,Za godina mu bila u kucu!"
Rano mi bilje zeleno, Jelice, majko, Jeleno!
OCU MILANU
tebi se molim oče Milane
od majke Anđe i Marka
iz sna mi oče u ovaj dan
jutro je rano đurđevsko
svrati u davnih sećanja stih
u kom mi na radost nebo miriše
i zemlja na slavu i Boga
i kuća davna na Vizant
u san mi oče
bar u san
jutros je Markov ti
Đurđevdan
________________________________________________
Ovo su pesme moje Đurđevdanske, kojima se odužujem ocu i majci za praznike detinjstva u davnom domu.
Mojih pesama ti reč kao zlatnik na ruke koje su me vodile samo dvanaest mojih nežnih godina, a onda klonule skrštene na grudima, oče moj...
I tebi koja si bila moja Crkva čijih reči zvona su mi dušom pevala i čuvala je, majko moja.
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.