Sonja Kovačević | Ikona svetih žuljeva

slaba sam na muške ruke
al na otmene i fine
ja ne padam
na aristokratske
stvorene za manire
u meni milost
ruke bude
što svojim žuljevima
mojim rukama kao da sude
što umesto kože
koru čvornovatog drveta nose
u brazgotinama pune crnila
kao zemlje pečat
utisnut na šakama
što se vodom ne spira
ostaje istetoviran
kad ih ugledam
glas mi odjednom otopli
a pogled otupi
kao da ih nisam videla
pravim se
i kao da sam
manja od njih smanjim se
kao pred svetinjom da stojim
pred tim rukama što osećam
da u mukama i mene
na čudan način hrane
od stida
zemaljsku učenost pred njima sklanjam
iz zahvalnosti
ja se tim rukama
kao živoj ikoni klanjam.