petak, 20. prosinca 2019.

Irena Matijević | Moja sekrva


Dobra žena,
bila je ona.
Malo po starinsku,
puno po Dinjsku.
Kud god je hodila
koze sobom vodila,
brimena nosila,
da koza ne bi gladna bila.
Za se u trevesi,
suhu smokvu i koru kruha,
o 'iču ni mislila
ni obidu da ga skuha.

Puno je radila,
vrtle kopala,
frute sadila,
s mužen lozje kopala,
levandu žela
masline brala,
vunu na kudiju prela.
Po danu okopavala,
po noći plela, šila,
krpila i mendavala.
Vunu garzala,
kluka motala,
da bi za đemper i kalcete
preju za plest imala.
Od kozjega mlika sir činila,
u uje ga stavjala,
nama pečice davala.
Na otoku bojega ni bilo,
za njoj sir svi su znali,
da ga proda svi su pitali.
Kad se razbolila,
još je mlada bila.
Vrtli ostali u ledini,
koze uzeli susidi.
Bolest je brzo izila,
unukama se kratko veselila,
Umrla je malo nakon ča san drugu rodila.
Ona koja njoje ime nosi,
ni je zapantila.
Bila je žena sa rukaman od zlata,
moja sekrva,
pokojna Kata.

Nema komentara :

Objavi komentar

Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.