utorak, 5. studenoga 2019.

Sandra Kopić | Svuda pojdi, doma dojdi



Odo sam vam svud po svetu i vidio čuda svaka,
al uvek sam jedva čeko sa se projdem put sokaka.

Zašto uvek doma juriš, spitavu me svuda ljudi,
a ja svima pripovedam o slavonskoj rodnoj grudi.

Divanim im o poljima kojima zlato rodi,
o širokim livadama i o mutnoj dravskoj vodi.

Tu je moja dedovina, tu su moji stari bili,
tu je moja šokadija, moja pusta Slavonija.

Lepo ti je poslušati mandolina kad zasvira,
ali samo tamburica mojoj duši ne da mira.

Kad u svome starom ruvu ja izajdem na sokak,
uz tamburu i pajdaše igram kolo ukorak.

Milina je ljudi čuti pesma kad zaori stara,
kad se kolo samo krene puno snaša i bećara.

Svuda pojdi, doma dojdi, naučio apa mene,
kad se setim doma svoga , njemu noga sama krene.

Slavoniju svoju voljim,za šokačku pesmu živim,
u  mom srcu tamburica i šokačka ekavica.

Eto svetu sada znate šta me uvek doma vuče,
ja najvoljim zapevati s pajdašima ispred kuće.


Nema komentara :

Objavi komentar

Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.