Mama je rekla, ako prođem četvrti razred s odličnim, dobit ću psića. Trudila sam se jako. Došla sam kući sa svjedodžbom. Prošla sam s peticom. Mama je bila sretna, a i ja isto. Rekla je da ćemo sutra poslijepodne ići po psića. Jedva sam zaspala od uzbuđenja.
Došlo je jutro. Ustala sam i odjenula sam se. Nikako da krenemo. Nestrpljiva sam.
Mama odjednom kaže da sjednemo u automobil.
Jedva sam dočekala da krenemo.
I krenulo smo. Mama, tata, brat Teo i ja. Dugo smo se vozili. Putem sam razmišljala hoće li psić biti velik ili malen? Mršav ili bucmast? Opasan ili umiljat?
Napokon.
Stigli smo do kuće gdje ćemo odabrati psića. Tu živi teta koja će nam ga dati. Dvorište je bilo puno pasa svih boja i veličina. Odjednom sam ga ugledala. Prekrasnog psa smeđe boje s prugama, poput tigra. Ima crnu njušku, oči kao Kinez, klempave uši i rep koji podsjeća na bananu. Savršen je! Malo je smotan, voli jesti meso, kosti i hranu za pse iz konzerve. Živi s nama u kući, a ide van kad ja idem u školu. Jako voli djecu, voli se maziti i igrati se loptom. Noću spava sa mnom u krevetu. Uvuče se ispod pokrivača tik uz mene. Kad mi zvoni alarm za školu, on ga prvi čuje pa me probudi! Moj prijatelj, moj Frenki.
Učenica: Elena Kralj
Razred: 6. a
Škola: Osnovna škola „Matija Gubec“ Čeminac
Mentorica: Ana-Marija Posavec
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.