Svibanj se već bliži kraju, a ja odgađam s rezanjem živice iz dana u dan, ali što se mora – još ti je teže. I tako režem živicu motornim škarama, a iz ispušne cijevi se dimi bolje nego iz dimilice za pčele. Odozgo s Vidikovca spušta se mala crnokosa četverogodišnja djevojčica u crvenom kaputiću i šarenoj suknjici u pratnji triju pasa. Sa svake strane po jedan, i treći dva-tri koraka iza nje.
Na povratku iz trgovine Do-mi-do jedva vuče punu torbu, a trojica pasa oko nje pospano se vuku.
Srdačno me pozdravlja s dobar dan, a ja joj odzdravljam:
- Dobar dan, jesu li to tvoji psi?
- Dabome da jesu!
- Ovaj crni je Garo, a ovaj je Mirko… ovaj je Žućo. Ja sam im dala imena!
- I, je l' te slušaju?
- Kako ne bi slušali. Vidiš da su odmah stali iza mene i čekaju dok ja ne krenem.
- Znači da su dresirani.
- Što kažeš?
- Velim da su dresirani.
- E, to ti ja ne znam. Oni su odnekud došli i onda su se meni smilovali i ostali kod mene, a mama kaže kad ja hoću pse neka ostanu kod nas.
- Pa, fino…
- E, baš i nije fino… nismo imali novaca za cijepljenje pa su ih htjeli uzeti, a onda je mama posudila novce i cijepila ih.
- Vidim da te vjerno prate svaki dan.
- Pa prate me kad su moji… Znaš moja se seka njih boji. Ona je jako mala, još ni ne hoda i kada joj jedan od njih priđe ona odmah plače, a ja se onda smijem što je ona tako plašljiva.
Malo zastane, pa me upitno pogleda i upita:
- A hoćeš li ti vrapca?
- Otkud ti vrabac?! – zinem u čudu.
Turi ruku u džep svoga crvenog kaputa te izvuče malog goluždravog vrapca:
- Evo ga! Baš je lijep!
- Pa otkud ti vrabac?
- Jadničak je ispao iz gnijezda. Našla sam ga u travi tamo pred onom drvenom kućom, i pokaže malu drvenu kućicu koju su obrasle rascvjetane crvene ruže.
Upita me:
- Hoćeš li ga, jadnička, uzeti?
- A što ću s njim?
Ljutito ispali cijeli rafal prijekornih riječi:
- Što ćeš ti s njim?! A ja sirotica neka ga hranim! Je li!? Što ćeš ti s njim? Ma nemoj, a ja sirotica neka se brinem. Pogledaj ga kako je mai i lijep, a ti veliš što ću s njim - još je nešto odbrusila i ljutito krenula dalje.
- Ma, čuj, najbolje da ga odnesemo tamo gdje si ga našla. Naći će njega njegova mama i brinuti se o njemu. Hoćeš li? Vidiš da je goluždrav. Ne može on preživjeti bez mame.
- E, baš može, ja ću se brinuti o njemu! – i krene uzbrdo prema Vidikovcu gdje se među mnogobrojnim klijetima nalazi i njezina kuća.
Malo sam se smijao, malo me rastužile njezine riječi da će se ona sirota brinuti za njega i kako su joj htjeli oduzeti njezine pse, a ja, eto, koji bih se mogao bolje brinuti, neću preuzeti brigu o njemu, jadnom vrapcu.
Prošlo je nekoliko dana dok sam je opet vidio kako ide u trgovinu sa svojim psima koji su mirno koračali, sa svake strane jedan, a jedan na dva koraka iza nje.
- Kako vrabac?
- Joj! Što je moja mama plakala! Jedva sam je utješila!
- Zašto je mama plakala!
- Zato što sam ja plakala!
- A zašto si ti plakala?
- Zbog Marka!
- Kojeg Marka?
- Pa onog jadnog vrapca. Ja sam mu nadjenula ime Marko.
- Zašto si plakala zbog Marka?
- Pa rekla sam ti. Mama je plakala, zato što sam ja plakala, a ja sam plakala, jer je Marko umro.
- E, pa rekao sam ti da on mora živjeti u gnijezdu.
- Ali ja sam mu napravila i gnijezdo od sekinih čarapa i davala mu i vode i kruha… ali svejedno je umro.
- Baš mi je žao Marka…
- Mama je rekla da ću ga ja opet vidjeti kada dođem u raj! Ali znaš, ne vrijedi to da ja sad umrem i samo tako pa - buu! Nego, kada odrastem i budem velika, i kada ostarim, i kada budem jako, jako stara i … ako u životu budem dobra, onda ću tek otići u raj. Rekla je mama kada bih ja samo tako – buu! – i umrla, onda ne bih vidjela Marka. Zato moram živjeti da ga mogu vidjeti .
- Lijepo ti je to mama ispričala.
- Pa, da, znaš jako sam plakala! Toliko sam plakala pa se i mama rasplakala, a onda je i mala seka plakala, pa smo svi plakali, a kada mi je mama rekla da ću ga vidjeti kad dođem u raj, ali da zato moram biti vesela i dobra, prestala sam plakati.
- E, tako i treba! Samo se ti veseli i raduj. Imaš divne psiće koji te čuvaju i prate.
- Znaš, ako i ti budeš dobar u životu, onda ćeš i ti moći vidjeti Marka. Ali, ne vrijedi da ti sada umreš da vidiš Marka. Nego, ono kad budeš jako star i ako budeš dobar, vidjet ćeš i ti Marka!
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.