(Lavi, iz koje sam potekao)
Ta žitka magma što ključa u kotlu,
Progutat bi me mogla svaki čas!
Pa što me onda vuče tome grotlu?
Otkuda stiže taj sotonski glas?
Iz magme čujem (a srce mi tuče):
- Tvoje začeće paklenski je čin.
To tebe k meni krvna veza vuče,
Ja sam ti mati, a ti si mi sin!
Gledam tu žitkost... I onda mi sijevne:
To nije lava! To je živi stvor!
Ona se smiri. Protegne se. Zijevne.
Znak da je time svršen razgovor.
- Kasno je, veli. - Odoh dolje spat!
Ti, gdje si?... Kažem: - Gore! Iznad kat.
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.