Okani se te žene
govorim čoveku, prijatelju mladom.
Vidim da te opila
a lažljiva je;
srca okovanog ledom .
Mene je davno mimoišla;
I moju je dušu okovala ledom,
jedna njoj slična.
Praznim pogledom i rečima -
- kod tebe ništa posebno.
Jer, ON joj je
vešto uzeo sreću,
hladno manipulisao
ustremljen, kao zverka na plen;
postao predmet opsesije.
Upitah, da li ti je
jasno stavio do znanja
koliko mu je istinski stalo?
Reče – nikada nije
shvatila, baš ni za tren.
A sada bi da istera svoje,
svoj inat, očekivanja;
Otrovanim srcem,
sklupčana ispod mračne stene
bolnog kajanja ...
Kakva to ona beše a možda nisi ti?
Svejedno - pitam hoćeš li me izdati?
Ipak sam ljubav bacio,
zazidao u večnu tamu, bez prozora;
Uvek ću mirno da se okrenem
i odem svojim putem,
bez pravog odgovora ...
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.