Na žalu od sna i od jave,
U udubini moje stope,
Od zvijezda i od morske trave,
Gnijezdo splele dvije čiope.
I sunce im se s neba smije;
I cvrkutu im nema kraja;
I gnijezdo im u sebi krije
Sedam malih, pirgavih jaja.
No more nešto protiv ima;
I ljubomorni val se prope;
I ustremi se morska plima
Na gnijezdo, jaja i čiope.
A meni žao. Žao vrlo.
I što sam mog'o to uradih:
Ja ih stavih u svoje grlo,
Sad već imaju sedam mladih.
Čiope otad, ko da znaju,
Od jutra - pa sve do večeri,
U grlu pjevat ne prestaju,
A i gnijezdo im baš po mjeri.
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.