četvrtak, 22. veljače 2018.

Zoran Šolaja | Korana


ime ti je lepo, slapovi još lepši,
nosiš tiho sva sećanja, pamtiš parove,
gledaš kako im posle deca rastu, naučiš ih da plivaju,
da pored tebe nekad pate, da se raduju posle, da kažu da,
da odu posle ne, vraćaju se onda iz daleka, da oslušnu tvoje slapove, kako
bi im ti reko naše mladosti nešto od toga vratila,
a ti tiho nosiš i miluješ uspomene,
negde ih čuvaš kad prođeš dalje,
pa kad jednom star dođem,
da se oprostimo, kad ja stanem,
ti ćeš me odneti tiho, tamo gde
sam svoje detinjstvo već zaboravio,
kod tog malog dečaka, sa loptom,
da mu kažem kakav ga lep put čeka!

Nema komentara :

Objavi komentar