Kolumne

utorak, 7. studenoga 2017.

Srećko Aleksić | Vrt spasa



Lutam u srcu
Napuštenog doma
Traže me svuda
Odbeglog od ljubavi
U vrtu andjeoskog
Nesalomljivog pogleda
Da si me uvek volela
Samo da mogu osetiti
Dar božanske ljubavi
Za minulim godinama
Držim te na koncu uspomena
Krilom ranjive plave ptice
Ostavljajući samo sećanje
Na neprimetan bol stradanja
Tren se prolama duginim nebom
Oči razumeju govor duše tela
Dok spas dolazi iz ruke davanja
Koliko je to u mrvicama nežnosti
Ostalo vremena za nova trajanja.

Nema komentara :

Objavi komentar