U daljine pogled bacam,
u visine ruke pružam,
uskomešane misli
u vjetrove gnijezdim.
tebe tražim
odlutalo moje.
Ubija me tišina praznih zidova,
spuštam zastor vremena,
preko uzburkalihih sjećanja ,
nema zastajanja,
nema osvrtanja,
na ugaženoj stazi trava ne raste,
u susret ti krećem,
izgubljeno moje.
Bole me leđa
i noga desna,
ponekad mi tutnji u glavi,
po serpentinama života
koraci više sigurni nisu,
proviri iz grmlja vremena,
pridrži me,
neodbolovano moje.
Kad bi nemoguće
moglo postati moguće,
skrila bih te iza pogleda,
iza dodira,
iza bedema srca,
uzimala te tek na kapaljku,
da mi obloge staviš,
jastuk podigneš,
nikad zaboravljeno moje.
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.