Kolumne

subota, 27. svibnja 2017.

Marijana Kralj | Crescendo ljubavi


Polja su tu da rode
kiše su tu da padaju
berbe su tu da  o njima pričaju
a sveti ljudi postoje
i pojavljuju se u gustim vremenima
i dušu svoju mogu podastrijeti
pred grabežom ja sam sigurna
jer moja duša duše bdije
čuva i voli me
ja sam tvoj čovjek
jezik za te izlažem
ljepotom za te pjevam
skršila sam sve svoje zapreke
na putu slobode
uzletjela sam
i gle, čeka me palača ljubavi

sjajna se odražava
 u svjetlosti me zalijeva
jedna ruka me vodi
druga tvoja ruka me ljubi
u najčudesnijem vrtu ja šećem
i nisu moje riječi poput šećera i meda
to samo moje srce pjeva
za te
i dok sam tako čekala
dok sam dan i noć čekala
čuda su se dogodila
u našim srcima
pola mog života je plakalo
pola tvog života je ljubilo
znam, poslao si mi pozivnicu
no, ja sam je zagubila
u bespuću svemira
iskra je planula
ja sam je dočekala
 da na dlan moj padne
da se ogrije ili
rasplamsa ta ljubav tvoja
za me
ja znam da me voliš iako
 mi ruke nisu svete
i moraš, ti moraš
taj ponos uhvatiti
polja su tu da rode
kiše su tu da padaju
berbe su tu da o njima pričaju
a sveti ljudi postoje
i dok ja stojim tu pokraj prozora
 i puštam vjetru da me nosi
putovima sokola
to čudo mi dolazi
to čudo me obuzima
i gola pjevam
žestoko
 u srce te udaram
crescendom
svjetlom svojim te zasljepljujem
 dok ti stavljaš prst na moje usne
i govoriš mi
šuti , samo šuti
ljubavi moja.

Nema komentara :

Objavi komentar