Silvija Šesto | Bolja polovnjača (26)

Uglavnom pet je meseci spal kod mene, pojel tu i tam nekaj i onda si je našel neku žlundru po alkoholnom pitanju i preselil se kod nje. Kaj je sad s njim nemam pojma, al kad ga vidim uvek je pod alkoholnim parama. Šteta čoveka. Onu njegovu češće viđam, jer dela u kiosku, mislim dela, kaj, sedi na riti i prelistava novine. Jebate, koji je to posel! I još je uvek onak arogantna, ma sećeš je se, kak se je ne bi sećala. Onak se je u kričavo crveno farbala, ma da, ma vještica jebate. Čuj i tak stara moja, sad kad te ovak gledam ko da i nije prošlo tolko vremena, a prošlo je. Ti sama, ja sama…Sudbina stara moja, sad smo obadve polovnjače, nemremo, jebate, više biti ni sponzoruše…Ne znaš kaj su sponzoruše? Nemoj zajebavat, kaj toga nema gore?…

Ti, pa ti si zbilja u nekoj sterilnoj državici bila, ko da si bila u nekoj izolaciji, kaj, joj stara moja…Pa već sam ti pričala za te čuče kaj se hvataju za starce kaj im bunde kupuju…Je, sam treba od jutra do mraka delati na sebi, a nama, iskreno draga moja, ni tolko više ni dosta…U principu sad se samo možemo sećati i ak je malo sreće da nam uleti ko kaj je meni ovo uletilo, al drek, ak bumo po iskrenosti ipak to nije više to, mislim s doktorom, jebate, još malo pa bum se kombinirala s onima iz staračkog doma… A i ovo nije daleko…nije…Viš to sam ti zaboravila reći, znaš onu Jelicu kaj smo je zvali Robot. Je, onu kaj nije mogla sirota hodati zbog kukova, a mi smo joj se tak grdo rugali. Ona ti dela u staračkom domu, a to ti pričam zbog smeća. Sad se ti pitaš zakaj zbog smeća, al čuj, treba ti nosi doma te neke donacije, a o donacijama bi ti mogla puno toga ispričati. Dakle, taj ti njen starački dom dobiva neke donacije i ona ti to uredno nosi doma, a tu su ti neke čokoladice i najviše pudingi, jer to vidimo po smeću. Pune su joj vrećice tih kutija od pudinga. Jebate, ko da samo pudinge hasaju. I zamisli si ti, ak sve to doma furaju, kaj onda starčeki dobiju. Frišku figu. Al kaj se općenito tiče donacija, tu smo ko narod opet totalno popušili, jer Višnja moja, kad je bil tu rat, oni izvana su nam slali kakti donacije lijekova i svih tih sranja, o tom sam ti već pričala. Čovek bi pomislil, viš kak su oni dobri, al onu stvar, sve ti je to prešlo rok trajanja pa ispada da smo im mi bili kakti nekakav divlji deponij. Deponij radi mjesta, a divlji, jer kaj, nas vani, a ti to dobro znaš, valjda si skužila i osvjedočila se, svi nas vani gledaju kak divljake. Odi ti van s našom putovnicom pa buš vidla kak te gledaju. Osobno sam se osvjedočila kad sam išla s onim zborom kaj sam ti pričala na neki izlet u neko austrijsko svetište kak su na nas gledali. Čuj, muški su svi bili više-manje profesori i kaj, sve su oni na granici pozvali i rekli ima da se skinu, a posebno su inzistirali da si skinu čarape.

Zamisli. Koja sramota, blamaža, poniženje. Ja ti zato i ne volim ić prek grane, mislim idem ak stvarno moram il ak mi nekaj uleti kak mi je uletil onaj Branko. Jebiga, nisam mogla reći ne. Delaju se gospoda, a smeće nam šalju. I decu su nam trovali. Jebate, ja mislim da je to bilo devedesetitreće, je bilo je, e pa te je godine pola naše dece imalo magareći kašalj, ti jarca, ovi friški doktori nisu ni znali kaj je to ni kak to izgleda…I to ti je bilo od falš cjepiva, al kaj, nismo mi Amerika da se mame udruže i tuže nekog, kaj bi se mi udružili, mi se oko ničeg nemremo dogovoriti, to znaš i od prije i tak je ostalo, sam je još gore. Ja sam ti na primer, viš to ni ne znaš, no ja sam ti operirala žuč, baš negdje usred rata i onda mi je ženska, kad sam je pitala da mi nekaj uvali protiv bolova, e onda mi je sestra rekla da bu mi donesla, al da je rok istekel, pa da sumnja da bu mi nekaj pomoglo. Zamisli! I zbilja mi ništ ni pomagalo, pa mi je dala svoje tablete iz torbice, dok ja Zdeneku nisam naručila da mi kupi nekaj u apoteki. Je, operirala sam ti žuč, kaj ja znam, imala sam ti te napade, skoro sam riknula…Al čuj, ne bi ja na red u bolnici došla da si nisam skopala vezu…Sam kaj me je ta veza tak zrezala ko u onoj priči kad vuku razrežu trbuh pa ga napune s kamenjem. Nemrem ti sad pokazati, al grozno. Primitivac. Valjda si je mislil, pogle ova više nije cura pa više i ne treba kak tak izgledati. I još je čekal da mu nekaj dam. One glupače kaj su s menom ležale pošteno su keširale, a jedna iz susjedne sobe mu je donela zlatnu narukvicu od pol kile. Neka kaj joj je muž imal zlatarnicu. Je čuj, ja ne velim da su svi takvi, al i mi smo pošteno krivi s tim zahvaljivanjem. Ja sam mu se isto zahvalila i poklonila sam mu knjigu, a čuj Boga sam molila da mu ne bum više došla i nisam. Zamisli ti da mu posle tog gešenka dođem pod nož, čuj, ja mislim da bi mi dušu izvadil, a znaš koju sam mu knjigu poklonila, znaš koju…Enciklopediju naivne umjetnosti…Lepa, velika, debela knjiga, zaprav kad bolje razmislim čist lepi poklon, ne? Joj ne…opet…Čovek nemre sest i već neko žica, ja ne znam zakaj to puštaju unutra, a pogle i ova…Drž si torbu, kaj ti znaš…Ti klinci ti popale torbu i daj ih onda uhvati, na svoje sam oči videla na Cvjetnjaku kak su mobitel popalili ženskoj… Mogla se pozdraviti …

Viš mobitel, doma sam ga ostavila tek sam sad skužila, a ti, ti ga nemaš? Nemaš mobitel? E stara moja, ti si mi stvarno malo zaostala…Pa tu kod nas ti svako ima po dva tri mobitela, al da se još lepo telefonira s posla telefonira se…Evo, neki dan sam bila na općini, upadnem ti u sobu nekoj tetici i kaj, odslušam pol sata spike o tom kaj bu kuhala celi tjedan, kam bu išla za vikend, kaj bu si kupila za obleči i tak to…Mislim celo vreme sam joj ja ko stranka u sobi a ona spika i sve onak grdo zavlači, naravski ne spika prek svog mobitela koji je uredno parkiran ispred nje neg iz državnog telefona. I boli ju ona stvar kaj sam ja u sobi i kaj celo vreme čekam i slušam to kaj spika…Ne znam, Višnja moja, kod nas ti je sad sve ispremešano, više nema samoupravljanja al niko ti se nikog više ne boji, mislim onak da bi mu posel visil…To ni normalno, a pol škvadre zaprav ne šljaka i Boga moli da ne šljaka…I kaj, nakon one cele spike, a trajalo je veruj mi dobrih pola sata, ona mi veli da joj je počela pauza i nek pričekam vani, a čuj, celo je vreme šprehala pod radnim vremenom…I kaj tu čovek može nek podivljati, zato nas i gledaju vani kaj da smo divlji kaj i jesmo, ne…A kaj sad s ovom…Je pa da, čim padne mrak mora i nama past na oči…Kaj sad hoće s tim ružicama?…Ne fala gospica…Kaj misli da smo lezbače, ja to nemrem shvatit…Vidla sam to i vani, ali da dvema ženskama nudi cveće…Teta, kaj vi ne vidite da smo mi cure?…Kaj bi ju pustila, teta! Jel čujete il ste i vi gluhi?…Je ak ste gluhi onda morate plišane medeke prodavati…Zakaj bi šutela, dost mi je već tih pizdarija, nemreš tri reči prozborit i već te napadaju sa svih strana…Čuj stara otkvači…Da imam love kupila bi ti celi pušl, al nemam kom…U principu i dosad od mene nije nitko tražil ruže, kužiš…Pogle kak se sad napravila blesava…Viš, to je formula…Trebaš se praviti blesav da ti dobro ide u životu, ja ne znam kakve su tebi gore ruže cvale, al tu di god ih kupiš dobiš špenadl u njima. Nikad ti se Višnja ne rascvatu, nikad. Povenu ti se onak u pupu, Višnja moja jadno…Tko zna kolko one putuju do nas, otkud i kad su zaprav jadne zrasle. Dam se kladiti da su ove starije od mene i tebe zajedno…No, sad me je stara prekinula, di sam ti ono stala, Višnja moja, viš ti kak meni pamet zaškripi…Joj, a tolko bi ti toga htela ispričati, čuj ne stigneš, više ništ ne stigneš…Ja mislim da je vreme nekak prije sporije prolazilo, ne čini se i tebi?…Sad mi se čini da je stalno jutro, da mi stalno ta vekerica zvoni i sve se teže i teže dižem, sve me više i više privlači krevet i kaj je najžalosnije, prazan krevet, Višnja moja, prazan. Ovo s tim doktorom, to ti je iznimka kaj potvrđuje pravilo, a i o tom potom.

Kad si bolje razmislim sve sam ti više u fazama uprav razmišljanja nego delanja. Ti bokca, prije nisam stigla ni razmišljat a već sam bila u horizontali. Vodoravno, okomito, sam kaj prije nije bila enigmatika, a sad ti je to već postalo preteško za rješavanje, preteško. Dobro sad, ne treba sve gledati tak crno…Čuj…Ja apropo kmice, ja bi si jednog crnjaka, čuj, onak za kraj…Ma daj…Mislim ja ti tu par reči velim, a ti si celo vreme tak nekak zabrinuta…Kaj ti je? Nemoj mi opet o Željkecu…Veseli se, jebate, tak smo jedna na drugu naletile…Kaj veliš? Nismo naletile…Kaj? Pratila si me?!…Daj nemoj me zajebavat…Kak si me pratila? Namjerno…A zakaj ?…Nemaš di…Nemoj me kubat…Pa kaj ti starci nisu to ostavili?! Čuj ja ne znam puno…Buraz…Nemoj mi reč…U hotelu? Višnja!? Nemrem verovat…I kaj…Jamca? Ja da ti budem jamac za kredit…Kredit za stan?! Ti, pa to ti je sad totalno nepovoljno…Nemaš izbora? I mene si našla za jamca?! Ti pa Višnja, pa znaš valjda kakva mi je plaća…Mene si našla?! Joj Višnja moja draga, mislim, sve je to u redu, i lepo je kaj si me se setila, al to ti zbilja nemrem garantirat…Mislim, ja ti jamac sigurno nemrem biti…To je čist nemoguće…Ne…Meni je jako žal, mislim, valjda nisi na mene onak na ziher računala, je pa ne znam…Valjda imaš i neke druge opcije, nisi valjda na mene spala, viš kakva sam s tim hormonima…Danas jesam, sutra nisam…Ma buš se ti snašla, evo možemo skupa prebirati po glavi ko bi mogel upast…Čuj sad je to teško…Ti si dugo bila vani…Većina ženski je i prezime promenila, a frajeri su raštrkani…Al može se…Čuj, ne…Mislim, neugodno mi te je odbit, al zbilja nema šanse…Još da sam vezana, onak zaprav…u braku, al ovak…Mislim, nemoj si mislit da ti ne verujem, Višnja…to ni u ludilu, al da ti jamčim, ne znam, ne znam zakaj si ti tak ziher bila…Nisam ti ja neka slamka spasa, ja sam ti sva svinuta, viš i sama…

Čuj, možemo se opet naći al onak po dogovoru i poraditi po tom pitanju…Ionak ti imam tolko toga za reć, čuj pa nemreš ovak na brzinu…Sad sam ti sam onak nabacala, joj, a tolko toga ti moram ispričati,  Višnja moja, mislim ono, možeš i kod mene kaj se tiče tog spavanja, sam se malo strpi, jer zaprav sad ti je kod mene taj Ivek, al o tom ti opće nisam stigla ni reč…Ma čuj, moramo se naći onak za prav da se normalno ispričamo i sredili bumo to, ja ti garantiram, ovaj mislim onak ne zaprav, mislim nemoj se stara ljutiti, znaš da bi sretna bila da ti mogu biti jamac, al pogle je…Pa daj se razvedri, sve bu okej, nekaj bumo smislile…Mislim, žal mi je kaj si tak ozbiljno, zaprav neozbiljno je to, Višnja moja, tak mislim misliti i kužiš ono malo ti i nije fora tak me pratiti, mislim ono ja sam bila uvjerena da je sve onak slučajno ispalo, taj naš susret kužiš, ne…Ispalo je onak kao ti si sve isplanirala a to nije baš nekak najlepše, ne…Mislim, ja sam nekak bila sigurna da je naše prijateljstvo iskreno, a ne da bi to bilo iz neke koristi…Dobro, sad, nemoj me krivo shvatiti, ovo kaj ti tražiš nije korist, al je žrtva, Višnja…Mislim moraš shvatiti di si, a očito si friška i ništ ti još ni jasno…

Klinac, evo nije da se izvlačim, al objektivno, Višnja…Mislim ono, prvo se moraš malo raspitati, nije jamčiti sam tak, pa znaš i sama, al bumo nekaj, velim ti, bumo nekaj smislile, evo, ti me nazovi, broj znaš, je pa normalno da ne znaš kolko su ga puta već promenili …Na evo, tu ti sve piše, evo možeš me i u školu zvati ak nisam doma…Ono kužiš, nazovi…Tu sam i …Glavu gore, sve bu v redu…Glavu gore Višnja! Konobar! Viš kak sam zaboravila da moram biti tam… Ma ni govora…Pusti novčanik…Ja častim…Višnja, ma ne dolazi u obzir…Drugi put buš ti…Konobar! Mislim, da mi se tak ne žuri mogle smo si još nekaj popiti i normalno se ispričati, Višnja moja… Konobar!

-KRAJ-