– Uđoh u jednu sobu – započeo je – ostadoh bez daha ugledavši prekrasnu ženu. Poželio sam da zauvijek bude moja. Pričala je znalački o mnogim stvarima. Divio sam se njezinoj inteligenciji. Ponudila me najfinijom čokoladom, nježno me ljubila, a u pogledu sam vidio da me voli. Vremenom sam postajao sve mrzovoljniji i odahnuo kad smo se rastali.
– Uđoh u drugu sobu – nastavio je – ugledah ženu posve prosječnu, koju nikad na ulici ne bih zamijetio. Počeli smo razgovarati i brzo me zamorila svojim pričama. Da je ušutkam, poljubio sam je. Nakon tog poljupca dugo smo ostali zajedno i bio sam sretan.
– Što misliš, u koju sobu sam se vraćao?
– Gospoda uvijek biraju drugu sobu. – odgovorih i posegnuh za kockicom čokolade.
Zadovoljno se nasmijao, poljubio me i rekao da žuri u drugu sobu.
Ostala sam još malo sjediti i pošla ususret čovjeku koji me voli. Snažno sam ga zagrlila i šapnula da mi nikad ne postavlja zagonetke. Malo me začuđeno pogledao i rekao da sam mu ja jedina zagonetka.
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.