miljenik zle sreće i pēha, ma hajde,
od suza nema nikakve vajde
ja sam onaj što skida maske
tvrdoglav, zajeban do daske, i pazi,
ne dam nikome da me gazi
ja sam od drevne sorte posljednji
što s pjesmom nosi svoj križ, i pamti,
još samo led u meni plamti
ja sam rijeka što uzvodno teče
gorka istina što boli i peče, do kosti,
za takve ljubav nema milosti
a život olako ne daje šanse
i crno i bijelo kriju nijanse, u srži,
jezik je uvijek od mozga brži
ja pravila igre ne priznajem
svoju dušu nikom ne prodajem, i zato
svakome vraćam i dobro i zlo
ja sam ispao vragu iz torbe
i neću se predat bez borbe, do kraja,
pred zatvorenim vratima raja.
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.