ponedjeljak, 9. siječnja 2017.

Mario Kovačević | ja sam


ja sam pokora nečijeg grijeha
miljenik zle sreće i pēha,  ma hajde,
od suza nema nikakve vajde

ja sam onaj što skida maske
tvrdoglav, zajeban do daske,  i pazi,
ne dam nikome da me gazi

ja sam od drevne sorte posljednji
što s pjesmom nosi svoj križ, i pamti,
još samo led u meni plamti

ja sam rijeka što uzvodno teče
gorka istina što boli i peče,  do kosti,
za takve ljubav nema milosti

   a život olako ne daje šanse
   i crno i bijelo kriju nijanse,  u srži,
   jezik je uvijek od mozga brži

ja pravila igre ne priznajem
svoju dušu nikom ne prodajem,  i zato
svakome vraćam i dobro i zlo

ja sam ispao vragu iz torbe
i neću se predat bez borbe,  do kraja,
pred zatvorenim vratima raja.

Nema komentara :

Objavi komentar