Kolumne

ponedjeljak, 23. siječnja 2017.

Helena Himel | Leptir



Želela sam. Još jednom. Tebe. Uz stisak ruke. Koji će progovoriti. I zagrliti osećaje. Te večeri. Dok oblačiš crnu košulju. I stavljaš manžetne. Jer znaš da ću i ovaj put, odabrati crvenu haljinu. I dozvoliti da me voliš. Tako da ne posumnjaš. U kraj.

Uvek si okrenut ledjima, i tih dok izgovaraš – Volim te. Igraš se s maglom na prozorskom oknu. Slikaš prstima, leptire. Kažeš da liče na mene. Da vole slobodu. Lete. Da nikad nisu dovoljno blizu, da bi ih mogao nazvati svojim. Tada zaćutiš. Grizeš donju usnu. I u isto vreme oblačiš kaput.

Zatvaraš vrata, dok puštam da teče tišina.

Nisam ti rekla da leptiri imaju tajnu. Da puštaju ljude u svoja srca, samo onda kada ih vole iz daljine.

Nema komentara :

Objavi komentar