Matilda Mance | Banda

Nitko ne želi biti kriv. A policija tvrdi da smo svi krivi. Ali ja ne želim preuzeti odgovornost na sebe. Ja neću. Nisam lud. Nisam nikaj niti radil, niti dobil. Plan je već na samom početku bio glup i znao sam da ne bu uspješan. Ali  nitko me nije slušal. Zapravo me nikad ne poslušaju. Morti čuju kaj govorim, ali me ne slušaju. Ili zaborave. Valjda zato jer sam najmlađi. Ma, svi su glupavi. Dosta mi je te bande.       

Ali da počnem ispočetka. 
Stajal sam tu večer u kutu male prostorije u  podrumu sedmerokatnice na periferiji Črnomerca. Tu su prostoriju uzurpirali još naši prethodnici nakon što su završile ratne uzbune i makljave sa susedima Srbima. Više ih se nitko i ne sjeća. Nemam pojma zašto su ih uopće gnjavili, kad smo svi isti. Koga briga za krvnu grupu i porijeklo krvnih zrnaca. Meni je najvažnije moja travica i kavica. Ha,ha,haa! Malo pretjerujem. Ne pijem kavu, još ne, makar mi se sviđa njen miris dok si stara skuha friško mljevenu. ( A o travici ne bum ništ govoril!) Uostalom rodil sam se tek prije sedamnaest godina. Boli me vugla za ono prije. A boli me i za ovo kaj se sad događa.

Stara mi tvrdi da joj je mene roditi bilo kak da ju netko razapinjal zavezanu dugim užetom između najmanje dva konja. Kao u onim blesavim američkim westernima kad su tako rastezali Indijance. Moja stara sve uspoređuje s onim što je vidjela u western filmovima. Od toga - kak se to kuha meksički grah ( a žderemo ga svaki tjedan dva dana za redom ), do toga da je lako opljačkati banku. Ono, uđeš, malo  zapretiš blagajniku, ovaj se sav usere od straha i otvara trezor. A onda samo trpaš lovu u najveću vreću koju si mogel nabaviti. Već sam joj sto puta rekel ak je to tak lako, kaj ona nejde u pljačke, a ne da živimo na crkavici od tri hiljadarke, kolko dobi kak nekakva saldokontistica. Valjda joj je to profesionalan deformacija, jer kaj, sanja o lovi, kad stalno zbraja i oduzima brojke, koje znače lovu, a nemre do nje.

Još kad mi spominje i neke glumce u koje je valjda bila i zaljubljena, a nemam pojma niti o njima tko su i gdje su glumili, ja pošizim. A ja  ne gledam te filmove, pa nemam pojma o čemu priča pa mi još više s tim pričama ide na jetra. Stvarno mi moja stara ide na živce s tim filmvima. Zapravo, uopće ne gledam filmove. Nemam love za kino karte. Koji je idiot izmislil ona ogromna kina gdje karta samo za jen film košta najmanje tri i četiri banke, a gdje su tu onda i kokice i piće. A ak je k tome i loši film, popušiš za sat, dva celu stotku. A kaj je dojti do jebene stotke sam tak?! Možda stara ima praf – trebalo bi nekaj ili nekoga opljačkati. Bum si o tom malo razmislil.

Stara mi stalno nekog vraga prigovara. Kak da sam ja bil kriv ne sam kaj sam se uopće rodil, neg i s kolko sam se kila rodil. Je, nek kaj? Jer je  rekla  da sam na porodu imal preveć kila i da se zato jako mučila. Je, je, mogu si misliti. Od petero klinčadije koje je izrodila, ja sam bil najteži, negde prek četri kile!. I stalno mi je govorila da zna tko mi je otac, jer sam fizički na njega. Moja dva brata i dvije sestre nemaju pojma tko im je čaća. A valjda ne zna niti stara. Ja sam svojeg starog doduše samo četri put videl i to iz pristojne udaljenosti. Onakvom tipu, jadnom i debilnom, pa makar imal sto i dvadeset kila, i makar bil jak ko bik, ne bih nikad pristupil. Jedino ako mi namakne nekakvu lovu. I to dobru lovu. Ali, tip je potrčkalo nekom preprodavaču na tržnici. Nekom tipu s kojim ima i štandove povrća i voća,  i tekstila i cveća. A cveće mu moj stari krade nakon sprovoda na grobljima. To mi je moja stara rekla ne jemput. I još mi je rekla da bi se i ja mogel  s time baviti. Ja, da kradem same pizdarije. Kaj je njoj? I ona je mutava, u sto gradi. Makar, ne znam. Morti na kraju i završim sam tak da bum kral cvetje s grobova.

A i stari je mutav kad si nije zrihtal braniteljsku mirovinu. Bil je dva meseca v ratu. Tak je tvrdil. A morti je i lagal, baš kak i neki drugi. Nema jedno uho, jer mu  ga je moja stara odsekla mesarskim nožem kad joj je rekel da nema ništ od ženidbe i da ne bude ženil staru kvočku jer nemre videti kraj sebe kokošinjac. I zato se više divim svojoj staroj negoli tom tipu koji je navodno moj otac. Kad stara zeme nož v ruke, bolje da se odmaknete  od nje barem dva metra. Kaj je ziher, je ziher! A da je bil pametan mogel je reći da mu ga je neki četnik odrezal, ali da je uspel pobeći. Imam glupog oca, očigledno!

Navečer se vidim s kompom. Zovemo ga Šlauf. Jer ne zna plivati. Na Bundeku se uvali u stari gumeni šlauf koji je uzel starome iz vulkanizerske radionice, i kao – ono – uživa. Ulegne u njega ali se od obale odvali samo do dva metra. Jednom ga je Kiki odfural pet metra dalje. Ih, da ste čuli te psovke. Ne znam ih niti ponoviti. A kad su obojica izašli na obalu, Šlauf je bacil pravi šlauf, a onda je Kiki zaradil dve šljive ispod oka i jedan dobar udarac u pleksus. Sad ga više niko ne dira. Pustimo ga da se sam paca na dva metra od obale, a mi ostali kompići  giljamo na sredinu jezera i tu se dobacujemo s loptom. Ili tunkamo one male lezbačice kaj se stalno međusobno merkaju jel su im cice dost velke ili se moraju pod hitno poslužiti silikonima.

Očigledno je to sve Šlaufu i dosadilo, jer  već dva dana nije došel na jezero, a nismo ga vidli niti u kvartu. Popodne mi je javil da bu navečer došel van. Baš me zanima kaj je ova dva dana delal.
Oblekel sam si bermude i majicu, stara ih je taman speglala, pa onda skrivečki staroj zel iz geldtašla tri banke, kolko je imala u onom manjem pretincu, pobegel van, usput sam si kupil kod Šipca četvrtinu pice. Posle sam mislil s Šlaufom popiti i pivo, a možda me bu i on počastil, ako je kakvu lovu namaknul u ova dva dana. Starome pomaže u radionici, pa kad čovek dojde po auto, Šlauf drži krpu v ruki i kao ono - još malo glanca po karoseriji, ali tak da čovek vidi da bolje da s tak zmazanom krpom ne vleče po autu. Šlauf je pametan, čovek mu da neku siću samo da mu ne upropasti grebanjem karoseriju. Vraga bi  on  za praf glancal auto!

Pojel sam taj svoj komad pice i došel  v podrum, gde smo imali čvenk. Šlaufa još nije bilo. Rekel mi je na mob da se najdemo u osam sati. Meni se čini da on ne pozna na vuru. Ili kasni ili dojde pol vure  prije. Stvarno, kak da ne zna gledati na vuru, ili se pravi blesav. No, da, možda se pravi samo blesav, jer neki su njegovi planovi bili do sad baš genijalni. Na mob je rekel da ima jedan jako dobar plan. Bumo vidli.

Konačno sam ga dočekal. Nije došel sam. S njim su bili Foka, Jura, Miki i Flek. Smijal se je od uha do uha. Bil je jako dobre volje.

- Još tebe trebamo i idemo u akciju – rekel je odmah čim me je videl.

- Kakvu akciju? Kasniš pol vure, kak buš onda išel u neku akciju. I  vnjoj buš zakasnil i onda bumo najebali.

Nisam smel to reći. Poslije sam to skužil. Jer, ko da sam time sve  ono kaj se kasnije događalo urekel.
Šlauf je predložil da provalimo u trafiku iza vugla. I da zememo cigarete, novce iz kase, kondome i sve lutrijske tikete i ekspresice i da si dobitke na njima odmah vjutro idemo naplatiti. Rekel je  da je sigurno da svaki drugi tiket i ekspresica dobiva jer tak lutrija tvrdi. Pa, baš ak i nije tak, par somova bude palo ak poberemo celi kup. Ja sam odmah rekel da je to s tim lutrijskim tiketima i srećkama glupo. Da sam ne jemput kupil do pet raznih ekspresica i sličnih igrica, a nisam ništ dobil. I da kak onda more  tvrditi da svaka druga dobiva? Da je šupčina ak tak misli. I da si ja bum uzel samo cigarete. A neću niti kondome. S pederima neću imati posla, a kod ženskih baš i nemam nekog uspeha. A ak gumica dugo stoji, bu sprhla i onda je ženska  taj čas napumpana. A ja ne bi htel da me neki babac s puškom ili nožem naganja da mu ženim ludaču koju sam  nehotice napumpal. Imam ja još neke druge planove prije toga!

Ali, Foka, Jura, Miki i Flek su bili oduševljeni. Kak se oni do sad toga nisu setili? Jer, ak hoćeš prodati cigarete, netko te more otkantati, kondome moreš samo pederima prodati, a  najlakše si naplatiš dobitak od srećke i tiketa. Moreš ih istu noć naplatiti na kolodvoru, ili autobusnom ili željezničkom. Tam delaju trafike celu noć. I tak su se odlučili samo za srećke.

Rekel sam im da to ne bu dobro. Al me nitko nije ozbiljno shvatil. Kaj ja klinac znam?!
Onda sam im rekel da ja odustajem. Da se budem ceril svima njima kad ih murja ulovi.

Čekali smo v podrumu do dvanaest sati v noći. Jura je donesel tri  dvolitrenke pive i svi smo lokali. Ja se nisam napil, jer sam prije toga pojel picu, ali Miki i Flek su bili za čas črleni v licu kak majmunske riti. Oko jedne vure svi smo otišli iz podruma. Trafika je bila sto metra dalje iza vugla u slepoj ulici. Ispred nje neko grmlje, a ulična svjetiljka ionak nije radila, pa Jura, koji je prvak sveta u pračkanju iz pračke, nije imal nikakvi posel za početak. Šlauf me još jemput pital dal idem s njima, pa sam rekel da bum samo gledal, a on mi je rekel:

- Pa onda čuvaj stražu.
Slegnul sam s ramenima. Kakva straža? Pa gluho doba je noći, u tom kvartu se ionak ništ ne događa, dva kafića su dvesto metra dalje u drugoj ulici.

Ja sam ih gledal s deset metra kak svi od reda prvo navlače črne kape s prorezom za oči. Kak pravi razbojnici! Onda su Šlauf i Jura nekaj mrdali oko vrata i brave i za čas su vrata otvorili. Alarma nije bilo. A i zakaj. Još niti jemput nitko nije provalil u tu trafiku. Šlauf i ekipa noćas joj budu zeli junfera! I to bez kondoma! Moral sam se nasmijati sam sebi kak sam duhovit. Bum im to svima  posle rekel. Flek je malo zastal i pogledal na cestu i prema meni. Osim mene nikoga na cesti nije bilo, ali malog Fleka je valjda ipak pral strah. Nije prošlo niti pet minuta već su bili svi vani. Brzo su skinuli kape, a Šlauf je rekel:

- Idemo natrag u podrum da razdijelimo plijen, a onda na naplatu na kolodvore. I to odmah. Trzne glavom prema meni i dobaci mi:

- Odi, kaj čekaš. Bil si dobar stražar, morti ti kaj dam!

Bil sam baš znatiželjan kolko budu love dobili na srećkama i tiketima. Moja stara je furt znala reći:

- Samo bedaki misliju da budu dobili na srećkama.

Kak sam rekel ja nisam nikad ništ dobil, pa sam se, ali samo taj put, moral složiti sa svojom starom. I sad sam baš ono – za praf – bil jako, jako znatiželjan.

Brzo smo došli do podruma na naše staro mjesto. Ja sam se opet sel na stari ofucani odbačeni dvosjed, ali me Šlauf poteral:

- Beš proć, tu -  pa se okrene Juri – ti iskrcaj naš bogati plijen.

Jura iz dve vrećice istrese cijeli kup raznih srećaka, raznobojnih, većih i manjih.

- Idemo, otvarati. One koje dobivaju stavljaj na ovaj stolac – pa pokaže na stari rasklimani zeleni stolac s rukohvatima - a druge, na ovaj smeđi. One koje su bez dobitka bumo negde vani spalili  - komandiral je Šlauf, a ostali su ga u tišini slušali.

- Daj, geni se i ti. Pomogni malo otvarati – ne bumo tu do jutra – reče mi Šlauf.

- Nema mesta. Dosta vas je, ja bum zbrajal dobitke, ako hoćeš i zapisival na kalkulator na tvoj mob. Imaš mob, valjda?  - upitam Šlaufa.

On ga bez riječi izvadi, uzmem ga, otvorim kalkulator i kak na nekoj lančanoj vrpci  slušal sam sve po redu – nula, nula, nula, nula nula,  pet, nula, nula, nula, nula, pet, nula, nula, nula, pet, nula, nula, nula ...

- A u pičku materinu – progovori Šlauf – na kraju niti za pivu ne bumo imali dok sve zbrojimo!

- Lepo sam rekel da uzmemo sve cigarete pa nisi htel – srdito mu reče Miki.

- Čuj, mali, vrata su još otvorena, idi po njih – mirno mu odgovori Šlauf.

- Pa, vidiš, i idem – reče mu Miki, rukom prođe po  džepovima, pa kad se uvjeril da je crna kapa s prorezom za oči još uvijek u desnom džepu njegovih hlača, okrene se i otiđe.

Miki ode, a ostali su se i nadalje zabavljali otvaranjem ili struganjem dobitnih kombinacija na srećkama, a ja sam sve uredno zbrajal. Trajalo je to dobrih sat vremena, a Miki se nije vraćal. Nitko nije pitao gdje je tak dugo, valjda su prepostavljali da je otišel s cigaretama odmah k sebi doma i da se potiho uvukel u zajedničku sobu koju dijeli sa svojom mlađom sestrom.

Na kraju sam svečano objavil rezultat pljačke. Svi su sjedili, a to je bilo dobro, da ne padnu u nesvjest kad čuju iznos „velikog plijena“.

- Imate točno tristosedamdesetipet kuna.

- I žuljeve na prstima od jebenog otvaranja – dometne, inače šutljivi Flek.

- Podijeli to sa tri – reče mi Šlauf.

Podijelih i izjavim:

- Stodvadesetipet.

- Stodvadesetitipet kune! – ote se uzvik Juri.

- Kolko je to piva? Za deset dvolitrenki! Pa, dobro. Barem nekaj!

- Loša trafika. Drugi puta moramo u neku bliže centru grada. Tu na periferiji nemaš sreću u ničemu – zaključi mudro Šlauf, nakon čega smo odmah čuli da netko dolazi.

Ali, ne samo Miki.

Miki je išao prvi praznih ruku, a za njim dva policajca.

- Evo, naših ptičica! – reče visoki razbacani policajac.

- Diž se i ruke na leđa – poviče drugi, nešto niži s brkovima.

Visoki razbacani murjak uzme iz pojasa voki-toki, otiđe do stepenica i nešto nerazgovjetno promrmlja, a onda se okrene i reče:

- Gdje su dobitne srećke?

Šlauf pokaže na njih na zeleni stolac.

- Stavi ih u vrećicu. Koji je iznos dobitaka?

Šlauf stavljajući ih u vrećicu reče:

- Tristosedamdeset i pet kuna.

Oba se drota počnu smijati.

- Nema šta, prava pljačka, genijalci! – reče brkati.

- Uzmi im podatke – konačno  naredi visoki drugom drotu, a ovaj od nekud izvadi neki mali notesić i penkalo, okrene se Šlaufu i reče:

- Ti, prvi, a onda svi ostali. Hoću vaša imena i adrese.

Kad sam došao ja na red, rekao sam  svoje podatke, rekao sam da sam maloljetan i da nisam sudjeloval u provali. Samo sam im pomagal u zbrajanju dobitaka.

- Znači, ti si računovođa bande? – upita me visoki murjak.

- Nisam ja nikakvi računovođa. Slučajno sam tu!

Okrene se opet prema Šlaufu:

- Znači, ti si vođa, ovaj mali je računovođa, a ovi ostali su izvršioci tvojih naredbi, je li tako?  Prava banda!

Šlauf je šutio, kao i svi ostali.

- Ti – okrene se Mikiju:

- Je li tako?

Miki kimne glavom.

- Evo, ako član bande kaže da je to tako, onda je to tako. I točka. Idemo, marica čeka vani.

Po prvi put sam se tada vozil u „marici“, policijskom kombiju, istrošenih amortizera, pa smo preko tramvajskih šina poskakivali kao na rodeu. Miki je sjedil pokraj mene i šutio. Bio sam znatiželjan gdje su ulovili Mikija, ali je Miki stalno gledal u pod.

A onda mi je pala na pamet jedina mogućnost – Miki nas je cinkal. Nisam mogel izdržati. Nagnuh se prema njemu i tiho sam mu rekel:

- Ej, druker, ako rečeš jednu reč protiv mene, ubil bum boga u tebi.

Miki je, kao što mi je kasnije visoki razbacani drot i rekel potvrdil da nisam sudjeloval u provali i da sam se čak protivil da se trafika opljačka.

Svejedno, od tad ne razgovaram s Mikijem. Čak ni o vremenu.

Šlauf i Jura završila su u popravnom domu, Flek i Miki morali su se javljati zgodnoj maloj sisatoj crnoj socijalnoj radnici. To im je bil jedini dobitak!

Ja sam poslušal mamu, prestal se sastajati s dečkima iz kvarta u podrumu i  počel sam izlaziti sa curkama. Flek mi je dal par kondoma, koje je skrivečki uzel u trafici.

Zlu ne trebalo.