Sećanje me opet pohodi
U misli vraća neka stara vremena
U grudima bi da se ista nostalgija rodi
Opet prolazim isto,
na dnevnom redu je ista tema.
Zagreb, mesec koji se krije za oblacima
Opasač koji vojničku bluzu steže,
Vapaj peska koji se razleže pod koracima
Slaba svetlost svetiljke s paukom čeka leptira
da uhvati
u svoje razapete mreže....
Ista staza ispunjava grudi ushićenjem
Snovi odolevaju čežnji, mističnoj noći
Pada se pred promenljivim raspoloženjem
Dok se usamljenost batrga u nemoći...
Ista drvena klupa u tami čami
Očekuje društvo da je zagovori,
Dok se zvezde roje u tami
Vetar povija grane, lišće bi ljuljanjem da umori...
Zagreb, neko davno vreme
Isti krug,
tajanstvenost visoke ograde
Nosi razna pitanja, dileme
Neobičnim se senkama igra iz dosade
Nose imena tek da se dotiču mene..
Još se borim sa sobom
Predamnom su
Neka prepoznatljiva lica
Još sanjarim pod tamnim svodom
Bdim pred veličanstvenim prizorom
Ko noćna ptica...
Zagreb, mističan grad
U njemu blede slike kroz vreme
Ti ljudi me ne poznaju više sad
Od jedne mladosti, grada
Ostale su samo slike i uspomene...
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.