Nikola Vukoje | Balada o tužnoj kuji

Jutros,
malo pre zore,
tamo gde se
snovi roje,
jedna kuja žuta
okotila je troje.

I kao da joj srce
postalo je veće,
mahala je repom,
cvileći od sreće.

Zavijala tiho,
sluteći da
čeka je bajka,
najponosnija bila je,
jer postala je majka.