Kolumne

Jelena Hrvoj
Patnje mladog autora

Eleonora Ernoić Krnjak
Rozin kutak

Martina Sviben
S kodom bluesa i balade

Mirjana Mrkela
Ispovijed jedne čitateljice

Aleksandar Horvat
Kajkavsko najže

subota, 29. studenoga 2025.

Dejan Đorđević | Rusko-ukrajinskom pesniku


Ja nisam ni na čijoj strani 
i ne znam, ko je u pravu
al' vrtim u svojoj glavi
ZBOG ČEGA? i ZAŠTO?
Ja ne gledam sa visine
niti iz blizine
kao NATO i Rusija
kao avioni i kaćuše
ja sam na zemlji
skrušen i ranjen
istim bolom kao i ti
i zato molim i dvorim
za malo "snage"
u tvome rodu koji danas strada.
Bilo je, ne tako davno
i svetu je bilo ravno
Sramota!
Nama su okačili puške
oni su napravili skloništa
i sišli sto metara ispod zemlje
spavali, jeli i pili
ostali živi.
Ti isti, fašisti, komunisti,
radikali
biografije prali, novac, stanove 
koje su dobijali, baš onda
kad smo mi stradali i padali.
Prijatelju, pesniče, brate
svi lažu, varaju, kradu
i svi su isti pod kapom nebeskom
u Beogradu, Moskvi, Kijevu,
u Vašingtonu, Parizu i Londonu.
Ti danas imaš druga
u Siriji, Iraku, Avganistanu
i mene, gde prolazi južna pruga
na kojoj su i vozovi stradali.
Reci, NE! podigni glas
pesnicu, ako treba
izvrišti pesmu
za danas, za sutra
jer ljudima od reči
potrebna su bela jutra
koja će svitati u slobodi.
Ostani sada s BOGOM
rekoh, ono što nisam hteo reći
jer da sam prećutao, prećutao bih mnogo.

Nema komentara :

Objavi komentar

Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.