Pramcem u sumrak

Galebarenje 2.0

Piše: Jelena Miškić 

U to subotnje jutro sam se probudila s tol'kim veseljem kao da je Badnjak! Što probudila, poskočila iz kreveta - pa ja večeras idem van! Ništa tržnica, ništa ručak, k'o što uhvati - na lovački - nije važno, Jelena ima popis što treba uredit' i naredit' na sebi do navečer: lakiranje noktiju, jednako po svim prstima ako Bog da, strpljivo sušenje istog mumija stajl, maska koja hrani lice, maska koja hidratizira lice prije žbukanja s pola tone šminke, maska za hranu lica nečeg što piše na reklami za tete preko četiri banke, opuštajuća kupka 1 i 2, ova druga jer mi može bit', izbor odjeće (ajme meni to je onaj sudoku koji kad taman misliš da si skont'o donji desni kut, lijevo se nešto pomjeri), a što ću na noge?! A da nisu nabadaljke, a da me ne žuljaju remeni, da mogu normalno uživati u divnoj ljetnoj večeri da sutradan ne trebam medicinsku pomoć bilo koje vrste, najbolje bi bile Nadine papuče, al' ne ide to tako, eeeeee. U sto sam problema, a ono svi navalili, pa zove ova prija, pa ona prija, pa mater, pa Đuka da je keru stavio roza ogrlicu jer nemamo drugu, de više ni desant na Drvar nije bio takvog intenziteta, moram punit mobitel, kako ću iz kade?!

A tek kosa...E tapirala sam se dva sata majke mi. Bolovanje - dobila teniski lakat.

Izbor kafića za subotnji izlazak nije lak posao. Za ovu svrhu mora bit' dovoljno posjećen, dovoljno prolazan, s dobrim pogledom tj. strateškim, relativno normalnim odabirom glazbe i naravno udobnim stolicama. Ne sjedim na barskim iz gravitacijskih razloga. Što je sigurno, sigurno je.

Dolazi konobar i pita me što ću za piće. Kažem ja k'o iz topa - gusti sa šlagom. Kaže konobar - to samo djeci poslužujemo, ne može.

Reko' kako ne može, evo smanjit ću se ja, čučnut ako treba, pa molim vas! Kaže konobar - E znao sam da je sezona na kontinentu zajebana, koji me vrag tjer'o ovdje, bolje bi mi bilo da sam otiš'o na more, ne može ženo, gazda me bolan gleda.

Ne odustajem ja od svog - reko' - Reci ti gazdi da sam ja neka strankinja. Znaš ono, imidž i tako to, da se ne kvari sad zbog jednog pića, ha, jel može?

Gleda mene čovjek - kaže - Ako se bolan Midhat ne vrati sa gustim sa šlagom, vrati će se s kavom i kolom, eto tako ćemo - i ode.

Vraća se Midhat nosi gusti sa šlagom. E sreće k'o na hladnu prasetinu i francusku sutradan.

Sjedi Jelena, ljetna krasna večer, ljudi prolaze gore, ljudi prolaze, dolje, neki šeću pod ruku, neki šeću ne pod ruku, neki šeću sa psima, ima tu i biciklista, ljudi se i rolaju, vjetrić lagano pirka, nema one strašne sparine, ma milina. Žamori život. Kibica Jelena, pa prebaci jednu nogu čas vamo, čas tamo i haljinu je obukla. Ništa. Eto posrkala taj gusti sa šlagom učas, ubiše me od jučer Nadine punjene paprike, ne zna kaže koliko je solila, matora je nek šutim i jedem. Sahara! Mašem ja Midhatu, pokazujem na još jedan, vrti čovjek glavom, al' evo ga ekspresno donosi još jedan.

Kibicam ja i dalje, pa kao gledam telefon, pa kao razgovaram s nekim, pa gledam fejsbuk, pa vremensku prognozu, pa sestri šaljem neke sramotne fore, ona se smije. Smijem se i ja. Kad odjednom - zijev. Ju. Au! Što to bi?! Prošlo deset!? Ajme Jelena moja, pa di će ti duša kasno ćeš leć', nema tog korektora za podočnjake onda.

Al' k'o za vraga, nema konobara sad ni za lijek u toj gužvi, taman počela subotnja večernja špica. I nema ga i nema. Ništa, ući ću ja u kafić i kulturno pričekati za šankom.

Evo lika za minut, kaže: Alo bolan!! Đe ti papirić? Gledam ja što mi je ispalo, pa sam nogom stala u nešto, okrećem se oko sebe, sva se preznojila - pitam - Kakav papirić?!?

Iz kojeg si ispala bombo'nca - ispali Midhat, bolan isss koji papirić, đe ti račun ženo?!

A to, - pa bila su dva gusta sa šlagom - kažem.

Preznojava se i Midhat, nekako je neugodno unutra u kafiću, barem je petnaestak stupnjeva više nego vani - kaže - Ti i tvoje galebarenje!!! Kako da sad to bolan naplatim?! - gleda u onu kasu, vrti glavom, briše znoj sa čela. Popušta i moj lak za kosu.

Pa lijepo - kažem ja, - pa posebno gusti, pa posebno šlag.

E jes' sad pametna, de dođi 'vamo s tom kosom pa mi nađi u blagajni posebno šlaga!! - uzrujao se čovjek, - ništa mi neće štimat!

Ma hej, kažem - naplati dva gusta i dvije kave sa šlagom i u redu je. Laknulo čovjeku, kaže - e jesi me spasila, svaki ti dao!

Nego dođi bolan idemo vani, ovdje unutra ćeš izgubit koji gram k'o u sauni, kad si tako dobra, da ti Midhat nešto kaže.

Potiho mi sa strane govori, kaže - ma šta to radiš ženo! Pa nisi ti za kafić u tim godinama, - tu se ja odmaknem - ću da ga odalamim pred punom terasom, kaže umilnijim glasom - da ti objasnim polako. To se lijepo spremiš, ne tako jako k'o sad, ono da si ćusta, pa pravac Kaufland ili Lidl, Konzumi al' oni veći, pa vozaš ona kolica po policama gore, pa vozaš ona kolica dolje, pa kad ti se netko svidi, priupitaš da ne vidiš cijenu pa eto razgovora u čas, pa važeš ono voće, pa kao si nespretna pa nek gospodin izvaže, pa se žališ na cijene, eto razgovora bolan, jel pratiš?

Pratim - reko' - sva u čudu. Nastavi Midhat - samo tamo na onaj dio di je sve pred istekom - bjež' od tamo! Tamo ne ideš, ti si dama, si čula? Jel pratiš?

Pratim - reko' - još začuđenija.

E tako - nastavi čovjek u pola glasa, - tako trebaš, Plodine ako treba, biraj ženo. Ajd sad sretno, potapše me po ramenu i odjuri u gužvu.

Nisam zaspala do tri ujutro. Do sad se još nisam odlučila gdje ću prije - u Konzum, Lidl, Kaufland ili Plodine.