Kolumne

srijeda, 6. srpnja 2022.

Anđelko Zablaćanski | Životni put


Čije to sene mojim snom promiču

Čija mi ruka znoj sa čela briše

Čijih reči nema dok se usne miču

Čije u mom oku liju hladne kiše


Čiji su damari što mi srcem tuku

Čije misli trče mojim vijugama

Čija glava spava na mome jastuku

Čiji su vozovi na mojim prugama


Moje su to senke – ne znam čiji snovi 

Među dlanovima čelo ko zna čije

Na mojim rečima tuđinski okovi

Svi pljuskovi moji a oči ničije


Moja bila biju kod ljudi bez srca

U mojim mislima samuje tišina

U mojoj se glavi jed tuđi koprca

Moji su vozovi na pruzi bez šina


1 komentar :

Objavi komentar

Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.