Ne umem više o ljubavi
Ne znam ni o sebi sada posle svega
A kako samo nižu pesnikinje
I s lakoćom ridaju rime o raskidima i rastancima sa prolaznim
Birano bolnim i teškim rečima
A ja čak ni o smrtima ne umem tako:
"...Krvave suze …
Umiruće ptice…
Prepuklo srce…
Ugašena duša...
Pepeo i prah …"
Ništa od tog mrenja u mojim pesmama
Prosta
Prosto sam se skupila kao krušna mrva
U zvuk tvoga imena zapelog u grlu
I u damar sećanja na dugi obični život
I čak i da mogu još jednom o svemu
Čemu i kome bih sirotinjski stih
Kad velikim rečima ne umem ni tugu
Ni da te bolujem ne znam suzno lirski
Samo kao led tanak u prsima pucam
I cvilim ti ime nečujno u sebi
Kao krivac
Il ko severac mraznim poljem kad zavija
Sva teška kao crna zemlja
Kako sam te ćutom volela
Tako se opraštam
Bez leleka
Tišinom glasnijom od svih tugovanki
U ovoj pesmi koja to i nije
Nema ni moj potpis
Ni ja nemam poetsko ime
Ni tebe
Za stih
Ni sebe
Za dah
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.