Iščezli su snovi,
pod umorno čelo
uvlači se tjeskoba.
A rekla sam
ne dam se olovnim tragovima,
potpunoj šutnji i okovima.
Usisala me malodušnost,
kroz mene teče strah i uživa.
Eto, bar netko se šepuri
sretan što sam još živa.
A vrijeme vrtoglavo juri,
moram odlučno otpustiti kočnice
ma tko god da je
taj strah što uživa
po mojoj postelji,
po mom danu.
Lomim kruh i hoću
svoju čašu vina.
I bolje pokrov od ljiljana
nego da se bojim
utvara noći.
Odlučno tražim od ljubavi
da se oglasi
i otvoreno kaže
namjerava li doći.
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.