Sećanje što te truje
u Kuli van vremena,
kad srce poveruje
u cveće od kamena.
Ne misli na ožiljke
ni na nečiju pomoć,
zatvoren poput školjke –
samo ti imaš tu moć.
Vrebajući znak od nje,
spiralom tmine natrag –
do dugotrajne čežnje.
U oku tvome zvezde,
molitva što pravi trag –
možda, nekada, negde...
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.