Milan Drašković | Faraonovi snovi

Sećanje što te truje

u Kuli van vremena,

kad srce poveruje

u cveće od kamena.

Ne misli na ožiljke

ni na nečiju pomoć,

zatvoren poput školjke –

samo ti imaš tu moć.

Vrebajući znak od nje,

spiralom tmine natrag –

do dugotrajne čežnje.

U oku tvome zvezde,

molitva što pravi trag –

možda, nekada, negde...