Pari mi se da san ka i moja draga cili petak osluškiva kako će sutra bit vrime. Ma, iako je prognoza obećavala krasnu subotu, zvizde i ja drugovali smo priko ponistre veli dil te tihe litnje noći. Naravski da su naše sms poruke samo pojačavale radost sutrašnjeg susreta, pa san iša leć tek u nike sitne ure. Inšoma, prva sunčana zraka pogodila me ravno u čelo poput indijanske strile i prenula iz lipih snovi, a hitri pogled na reloj otira strah da ću okasnit na brod.
Borša je bila gotovo puna, a kako to biva kad mijun puti proviravaš jesi li ča zaudobi, dogodi se baš tako ništo. Nakon deset minuti hoda od kuće, svatin da nisan poni kapu. Ajmeee, ča ću jadan kad opali zvizdan i odma potla tega uletin u prvi dućan mišovite robe. Jema kap, ali iskjučivo s motivon Che Guevare! Pa ča, rečen sebi, bit ću jedini na plaži, ali sritan da će me baš taka legenda štitit, u ovomen slučaju od neprijateja, sunca. Prolazeći polupraznin ulican Geta susrećen turiste ranoranioce u oduševjenon razgovoru. Nasmijane i zajubjene u selfije oliti slikavanje vizura centra najlipjeg grada na svitu i okolici ostavjan blizu ulaza u Diklecijanove podrume, a onda pravac luka. Znan da Ina nikad ne kasni, štaviše, bi san siguran kako je za svaku sigurnost već došla i da će mi mobitel zazvonit, ako se ne pojavin za pet minuti na mulu. Malo san zasta, pa ozaren pogledon na ljuljuškavu modrinu mora spli'skog porta sa puno vrsti trajekat, jedrenjakov i dr., pače konturaman moje Šolte u dajini, osmih mi se raširi priko lica. Prolazeći već pomalo ispunjenu bilo-zelenu oazu čudesne Rive ugledan već formirani red svita isprid ulaza u „naš“ brod.
Ni prošlo ni minut, a mobitel mi zazvoni, ča san moga i očekivat: “Di si ti, evo već se judi ukrcavaju?!“ Hahhaa, panika uobičajena, a ja sam je u iston času ugleda i mahnu joj da se smiri. Moj blagi dodir po licu i njene divne plave oči, koje su me tako toplo zagrlile rekli su ono ča naše duše odavna znaju. „Je li ovo nosiš u ruksaku, olovo?“ naravno, našali san se i makar joj malo odminu ruke, dok smo ulizali priko skale. Svita ka u priči, a mi smo uspili pronać naše misto unutra do ponistre i rasprtit bagaje. Nju s kapon velog frontina, a mene sa Che Guevaron, uvati je ludi smih. Stranciman, bar su nan tako izgledali, pigavi i izgoreni od sunca, sve je bilo cool, dok su nas ostali, očito domaći gledali u čudu. Inšoma, konačno smo krenuli iz luke prima odredištu, a mi odahnuli, jerbo gremo u naš raj, tamo di nestali nalaze sriću. Brod je ustaljeno sika valiće, a mi se ladili vitron kroz njegove otvorene ponistre i nanovo divili lipotan okoliša, sa kojega je dopira žamor i cika kupača. Eeh, tribalo je, opet po običaju, prigledat jesmo li sve vazeli, a ništo i gricnut, pače popit na ovu velu vrućinu. More se činilo tako teplo i mamilo nas da smočimo ruke vatajuć barenko kapjice koje su prskale visoko gori. Obrisi kuć i plaž u mistu sve su jasnije, a nama srca kucaju sve brže. Svit se uskomeša i pohrli na uska vrata ka da će i'ko ostat za sime, a mi veseli, jerbo se koštajemo, krećemo po našen uobičajenon dogovoru.
Izlazin prvi i odma žurin uvatit misto na plaži ispod tamarisa, Po mogućnosti ča bliže, jerbo priti opasnost da nan budu zauzete iole dobre pozicije. Ina polako gre za mnom, a ja nisan izdrža da se ne okrenen i promotrin još jednon njezinu božansku figuru. Lito je i mnogi su ka i mi odlučili provest dan na moru, pa usprkos jutru niki su već raširili šugamane i suncobrane. Gazeć brzo po velin oblutciman, zvirajuć di ću se utaborit, sa rancen i boršon u rukaman pari san sam sebi ka jedan od Amera kad su se iskrcavali u Normandiji. Ono je bi Dan „D“, presudan za mnoge, a ovo je Dan „N“ iliti naš dan, bez žrtav, ali sa istin ciljen, osvajanjen plaže! ☺…
Žele
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.