Budi me jutros živahan pjev,
ćutim nešto divlje u zraku,
doletjet ću sa sutonom prvim,
ljubovat ćemo potajno u mraku.
A kad sletim u tvoje pjevalište,
perje nek' leti na sve strane,
ne trebaju nam satenske plahte,
ležaj će splest' nam javorove grane.
Premda tek jedna sam od ženki iz jata
koja vapi za ljubavnim zovom,
zaboravljam na svih i na sve
pod zelenim lisnatim krovom.
K'o puno puta dosad, i noćas ja ću
besramno nudit' najbolje od sebe,
još jednom samo kljucni me
strasno, moj rasni tetrijebe.
(iz zbirke „Žena svojih godina“)
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.