nedjelja, 7. lipnja 2020.

Oleg Antonić | Dolap – Galop


Dolap

Ja znam jedan dolap. Crn, glomazan, truo,
stoji kao spomen iz prastarih dana.
Njegovu sam škripu kao dete čuo.
Stara gruba sprava davno mi je znana.

Jedan mali vranac okreće ga tromo,
malaksao davno od teškoga truda.
Vuče bedno kljuse, sipljivo i romo,
bič ga bije, ular steže, žulji ruda.

Vranče, ti si bio pun snage i volje,
i dolap si stari okretao živo.
Tešila te nada da će biti bolje;
mlad i snažan, ti si slatke snove sniv'o.

Al' je prešlo vreme preko tvoje glave,
iznemoglo telo, malaksale moći;
poznao si život i nevolje prave,
i julijske žege i studene noći.

O, kako te žalim! - gle, suze me guše, -
oličena sudbo svih života redom,
tebe, braću ljude, i sve žive duše,
jednake pred opštom neminovnom bedom.

Podne. Ti bi vode. Ko će ti je dati?
Tu kraj tvojih nogu žuboreći teče.
Ali bič fijukne... Napred, nemoj stati,
dok ne padne najzad spasonosno veče.

Podne. Ti si gladan. Ti bi trave hteo;
svuda oko tebe buja trava gusta,
i mirise njene ćuv donosi vreo.
Ali bič fijukne. Zbogom, nado pusta!

Ti si, kao i ja, od mladosti rane
osetio opštu sudbu što nas gazi,
i gladan i žedan provodio dane
sve u istom krugu, sve na istoj stazi.

Ti si, kao i ja, na julijskoj žezi,
dok žubori voda kraj tebe u viru,
sanjao o sreći, nagradi, i nezi,
sanjao o dobrom, zasluženom miru.

O, ko zmija ljuta košuljicu svoju,
ostaviti bedu, nesreću i zlobu,
i udarce biča stečene u znoju,
i svemoćnu podlost i opštu gnusobu!

Pusti snovi! Napred, vranče, nemoj stati,
ne miriši travu, ne osećaj vir;
nagradu za trude nebo će ti dati:
mračnu, dobru raku, i večiti mir!


(Milan Rakić, 1902.; čitatelja se upućuje i na pjesmu „U kvrgama“ istoga autora, gdje blisko raspoloženje, umjesto „drvene naprave za navodnjavanje polja uz pomoć životinjske snage“, odražava srednjovjekovna sprava za mučenje)


Galop

Sanjam da jest galop. Trans Kanjona. Srsi.
Nahrane me slike otisnute tada.
Morila nas nisu pitanja o svrsi.
Gorjela je svijetom grmljavina stada!

O, ja još sam tamo, sukljam divljim dahom,
modru gutam rijeku ponad naših griva;
prestrašene stijene drobimo pod prahom;
bujica tjelesa jedno srce biva.

Podne. Da bi vode? Na čas ćemo stati.
Tu, kraj naših nogu, žuboreći teče.
Srk... pa mlaz u žile: - Hajmo mili hati! -
Zagrabiti valja dok ne padne veče.

Podne. Da smo gladni?! Ajme, sad još i to.
Svud se uz nas nudi travuljina gusta.
Miris nam je znoja u nozdrvi mito.
Griz... pa grom u žile! Trči strasti pusta.

Mali jedan vranac, baš mi drag bijaše,
nerijetko se znao saplesti u tijeku
njišteći kroz metež - Iskraj sjena jaše! -
Nestade jedared; ko u raku neku.

Sklonismo se ispred neviđenih kiša.
Potopiše listom naše rajske pute.
Sve se nešto koška, rita; strah je, priša...
O, kako vas volim, mrge moje ljute!

Neobičnih vijesti došlo nam je doba.
Svako malo saznaš za nekakvo čudo.
Nedavno baš tako iz rubnoga groba
izgrebaše nešto... ko džinovsko rudo.

Ozbiljni računi s nezavisne strane
tvrde da nam klanci pružaju se kružno.
K tome u dubini Otvorene Rane
mjere neki drhtaj... ko da... škripi ružno.

Smiješno mi je što sam nema tome čuo.
Teorije mračne sasvim su mi strane.
Da bješe to dolap; pregolem, već truo?
Da nam ispi krvcu? Da nam uze dane?

Da smo mljeli ukrug; pumpali u prazno;
još i više; da smo, u kvrgama čili,
grijali životom neko biće mrazno...
Gdje je kraja mašti, toj razornoj sili?

Ko u nekoj basni sve mi to zazvuči.
Vazda imaš onih što gunđaju nujni.
Dajte, sestre, braćo; što li vas to muči?
U slast zar vam nisu lišajevi bujni?

Jest da već nam kruli; malo je i hladno;
zato brižno ržem svima što se plaše:
Jurcat ćemo jošte sutjeskama skladno!
Bit će samo naše marsijanske paše!

Klisurina takvih, čitam, nigdje nije.
Ne vidjesmo nikad tako rujni kamen.
Kakvo li će biti sunce što se smije
kroz velebni procjep razgiban u plamen?

Napinje me sapa. Vjetar već me prati.
Njušim naše mnoštvo, žar što nama vlada.
Nagradu za vjernost nebo će nam dati:
kolati će opet galop moćnog stada.


(Oleg Antonić; zahvaljujući Milanu Rakiću, posvećeno ocu Borisu Antoniću)

Nema komentara :

Objavi komentar

Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.