petak, 1. studenoga 2019.

Sven Adam Ewin | Živi kraj mrtvih stoje



Živi kraj mrtvih stoje. S bolom u duši.
Grobovi uređeni. Ni božje travke nema.
Svaki svojega mrtvog još jednom guši
Jastukom teških, mirisnih krizantema.

I ja sam među njima. Običaj zove.
Za moje mrtve tiho zazivljem Boga.
Onda, šećuć, obiđem grobove nove.
I one druge. Bez igdje ikog svoga.

Priđem jednom (kojeg se odrekla crkva).
Grob bez križa. Zapušten. Ko da je gubav.
Naznaku humka prekrila divlja mrkva.
Šapnem: - I ti si bio nekome ljubav!

Nisam ti stavio cvijet. Ti, drago moje.
Ono što šapnuh, mislim da dovoljno je.

Nema komentara :

Objavi komentar

Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.