petak, 22. studenoga 2019.

Jasmina Burek | Jesen




Kad pomislim jesen
izlijeva se suho zlato po tlu
škripuću staze
a koraci postaju teži
Kad pomislim jesen
utihnula su neka gnijezda
a pokoji zaostali grozd
nijemo me pozdravlja iz vinograda

Kad pomislim jesen
vraća me u školske klupe
al’ ne čuje se naša graja
samo tišina... iskustvena tišina prolaznosti

Nema komentara :

Objavi komentar

Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.