nedjelja, 18. studenoga 2018.

Sven Adam Ewin | U gradu boli


U gradu boli i pokidanih snova,
Nikoga nema da sanja u komadu;
U tome gradu baš ništa nije nova:
U snu izgubit - pa opet pronać nadu.

Jutros prolazim gradom. Ulicom lete
Strgani snovi. Njih nema tko da hvata.
Neki su snovi blagi. Neki mi prijete.
Prljave bacam. Skupljam snove od zlata.

No što ću s njima? Još pola grada drijema.
Zar da ih vratim? No što bi rekli na to?
Potražim neke. U krevetu ih nema;
Budni su posve. I traže dnevno zlato.

Pa hodam gradom. Hodam, ja lud od luđih.
A opet... silno bogat od snova tuđih.

Nema komentara :

Objavi komentar