Sven Adam Ewin | Poslije nekoliko viskija

Poslije nekoliko viskija
Rekao sam Satchmu,
Daj bogati, odsviraj mi solo uvod
Za Penavin sevdah „Čekala sam kraj prozora“,
Ko oca te molim, izvuci onaj bolesni cis,
Ubi me dert, pa ubi.

On izvadi bijelu maramicu,
Rastrese je jednim potezom,
Uzme trubu
Udahne,
Iskolači oči,
Pa potegne iz pete.

Ja, Bosno moja,
Jovice moj,
Na šta to liči,
Ja pukoh od smijeha.

Šta ćeš, neodgojeni bosančeros.

A ne ko onaj Japanac Nakamura Kusatao
Kojemu sam pod trešnjom pročitao svoj čuveni saeiku,
A on mi se pet minuta klanjao ozbiljna lica,
Ponavljajući ushićeno: haiku! haiku!

Što stalno ponavlja haiku, pitam prevoditelja,
On mi reče: gospodine Svene-San,
Haiku na japanskom znači smiješno.

Šta ćeš! Superodgojeni japančeros tako puca od smijeha.